"А да није ова табла мало накриво?"

Marko:"Brate,vidi šta je uradio onaj lik,pokenjao se u čašu i izložio je u svoj atelje,zar to nije glupo i maloumno?!"
Žare:"Ne brate,to je umetnost! Samo genijalan umetnik može tako graciozno da se pokenja i da tako pozicionira govno u taj predivan stakleni sud."

-"Е, Марко, дај ми гумицу да обришем нешто, случајно сам ставио и четврту цртицу на слово Ш".
-"Не дам! Имам само ову једну, и то "Пеликан", а њу не дам ником".
-"И, какав си. А ја сам теби дао онај дан "Бураго" аутић да се играш са њим..."
-"Добро, ево. Али ја ћу да ти обришем, где си погрешио?"

šesnaesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Šta? Ti tako mala, a već momke imaš? Jedan od onih tvojih kosatih narkomana, zar ne? Ima puškom da ga oteram, a ti u sobu!

osamnaesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Jesi li? More, gde baš sad, treba prijemni za faks da polažeš, tako ne misliš ništa. Bolje ti lepo zagrej stolicu, a mani se 'vatanja i seksa.

dvadeset i prva godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Je l'? Ovamo, slušaj, da paziš sad na kondome više nego ikad! Ako ti neki pukne pa da zaglaviš ovde na pola školovanja. Bolje se ti mani njega.

dvadeset i šesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Stvarno? Dobro, sad si svoj čovek, radiš i sve, ali vidi njega, nema ni stalan posao, traži nekog sa kim možeš porodicu da zasnuješ. Mani se takvih, prerasla si ti to.

trideset i peta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Jesi, može li? Odmah da si se udala!
-Ali tata, nema stalan posao, ima dugu kosu i svira.
-Ma, neka, udaj se bre, vreme ti ističe, dete!
-Neću. Ti si me lepo učio da se udam kad nađem pravog.
-(u sebi) Joj, Bože, nek im kondom pukne da bar unuče dobijem.

ova definicija

-Шчије сте ви стране? Ја сам младожењином оцу радио столарију на старој кући у Новој Вароши, а онај приватник што не излази из кола већ три сата ми је син. Није стао кретен до двапут, једном кад је набо печење, а други пут кад је набо старог свата. Прошле недеље је био на десет година матуре, снимио ред за пишање, улетео између двојице и све их потерао их у коло.

Spika dva ortaka nekih 8 godina nakon mature:
"Đuro, sećaš se onog malog Simketa? Iz petog odeljenja. Lik bio miran, povučen, k'o bubica, svi su ga kulirali, ribe ga večito ispaljivale... Posle otišao na studije i promenio se skroz. Upoznao ljude, uleteo u neki biznis i krenula ga kinta. Sad se druži sa najvećim facama, uvek šeta neku opasnu mačku..."
"E brate, znam. Taj je preš'o igricu..."

A ako si od oca nasledio OPAŽUR i sinovi, a imaš sve ćerke? Jebi ga, više sreće u narednom izvlačenju.

-Sine, smiri malo hormone, nemoj da budeš sutra u novinama maloletni Ž. K.

(Лето. Ибарска магистрала. Атар села Пичковац. Наилази очувана Југо Флорида са средовечним бледим и проћелавим рек'о-би-човек-асистентом нежних црта у намерно необавезно карираној кошуљи и сомотским панталонама на месту возача и полусувим акрепством женског пола са одсутним сисама и Богом произвољним носем, такође средњих година, обученим у летњу хаљину, плетени шешир r=2m како гледа у ауто-карту и не разуме ништа. У сусрет иде трактор са стајским ђубривом и припадајућим Велимиром Илићем на месту возача.)

Асистент: Драга, верујем да ћеш се временом снаћи на тој хартији, но јеси ли установила где се, пак, сада налазимо?
Акрепство: Не, драги, последњи пут сам имала прецизну слику нашег кретања у Господар-Јевремовој. Није ли саветно да питамо овога наилазећег превозника фекалија, такозваног писбоја?
Асистент: Хја, сва је прилика! Уосталом, и изрека нам вели: "Карту читај, сељака питај!"
Акрепство: Само брзо, драги. Према очитој употреби писбоја, овде хигијена свога стана нема!
Асистент: Дивна рима, голубице. Не бригај, до малочас смо готови, знам ја како са том фелом.

(Стаје паралелно са Вељом и отвара прозор.)

Асистент: Здраво-живо, сељаче! Је ли родило сено ове године?!
Веља: ШКК?!
Асистент: Јашта ће! Него кажите, прикане, води ли овај друм ка Пролом бањи? Да нисмо забасали?
Веља: Идеш право, па има знак.
Асистент: Право? Хвала, кумашине, задржах Вас, а летина не чека, ваља Вам жњети лукац! Родну годину, друшкане, и поздрав!

Žika i Sima idu niz Žikinu ulicu.
Žika: Brate, el si mi video za onu gandžu?
Sima: Nisam,batice.
Žika: Kako nisi, pička ti ćorava, pa el smo se dogov...(iznenadna transformacija, kez od uveta do uveta) Dobar dan, baka Stano, kako ste?
Baba Stana: Dobro sine, evo išla da pokupim neke rezultate.
Žika: Kako Vaša ledja, dajte da Vam ponesem tu torbu.
Baba Stana: Hvala, sine, baš si zlatan.
Žika: To je najmanje što mogu da uradim, pa Vi ste mi spremali krofne kad sam bio mali,evo,stigli smo, dovidjenja, prijatno, pozdravite deda Boru...nego gde sam stao...a da, pičko jedna, što si me ispalio?
Sima: Brate,aj zajebi više s tim babama, uvek me ubaciš u loš trip.

Ono malo prisutne publike, krsti se pri svakom kontaktu igrača sa loptom.

- Dragojlo dušo, pozicija onog tronošca prema kanti za smeće izaziva u meni unutrašnji nemir. Pomjeri ga nekako.
- Može ovako?
- Divno, otvoriše se nebesa i sunce sija. Aj' se jebemo!

-Ćale, aj ispljuni neke pare za patike. I ti, kevo, nemoj ništa da me gledaš.
-Sine, šta ti fali onim patikama?
-Ćalac, one Nojeve starke propuštale vodu još dok je Noje uterav'o živuljke na barku. Čuvali ih u Nacionalnom muzeju Izraela pored mesta za zavetni kovčeg. Aj, vadi buđelar.
-E, jebiga. :vadi kintu:

Често вам се деси да вам неко махне, а ви збуњено узвратите и тромо наставите покушавајући да се присетите човека? То је био он, један од људи који машу; сада када знате праву истину, махните и ви њима следећи пут и уз подигнуту руку, разменићете вал позитивне енергије, која ће вам држати осмех дуго, понекад чак и до следећег сретања човека који маше.