Fraza koja označava šumara, čoveka "dva sa dva".
- Čujem da me neki Mile Šumnjak traži po gradu, kao drpo sam mu ribu, ko je taj?
- Ajoj, na njegovim leđima mož slavu postaviti, ima dlan kao pekarsku lopatu, nedajbože da te taj dohvati...
Starinski izraz koji se zadržao do danas. Naime, mlinari bi povremeno skinuli vodenični kamen i "obradili" ga čekićem ili drugim kamenom kako bi bolje funkcionisao.
U prenesenom značenju, povremeno nema drugog rešenja do čiste i brutalne sile kako bi nešto profunkcionisalo kako treba. Eventualno grdnje ili kazne ako je ljudsko biće u pitanju. Ipak, na našim prostorima preovladava prvi metod uz dokazanu efikasnost.
- Mužu, gde je dete.
- U sobi, uči.
- Uči?! E, i to da doživim da vidim... Vid' stvarno, ne pretvara se, podvlači, vadi beleške, nije me čak ni primetio. Šta si mu rekao? Ja istupila zube od priče i ništa.
- Pa, ja krenuo da mu pričam kako sramota da ima 7 keca, a on me odjebe. Popizdim, uzmem sve kablove sa kompjutera, odnesem u špajz iza kace sa kupusom i zaključam, a on pustio Soni. Lepo mu kažem da ću da razbijem japansko govno ako me ne sasluša, on se pravi blesav. I ja pretnju ispunim, a on krene kako sam zreo za ludnicu i šta sve ne. E, tu meni padne mrak na oči, uzmem kaiš i premerim ga preko njegovih leđa i guzice i na kraju mu kažem da će možda da dobije kablove i novi Soni ako bude bar vrlo dobar na kraju godine. I eto, ubedih ga. Samo mu ti i dalje pričaj, jebala te moderna pedagogija i psihologija! Klepan kamen bolje melje, što bi rek'o moj pokojni deda, Bog mu dušu prosti!
Nekada su naši fudbalski klubovi igrali u evropskim takmičenjima tokom sva 4 godišnja doba, a danas "poznaju" samo leto.
Питање које ветеран у неком послу поставља туњавцу, не би ли га понизио и објаснио колко је посао који га јебе пичкин дим, ударајући га по сујети и подјебавајући га да се ни са девојком сутра не би снашо, кад дође време оплодње.
То ти је оно кад не можеш да подигнеш фотељу без помоћи нечије, па те смарају како ни сутра девојку нећеш моћи да подигнеш, но ће да те моли. Или кад си млохав и не умеш да погодиш прави тренутак да нешто питаш, како ћеш сутра да провалиш погодно време да питаш жену за дозволу, можда на сарани њене бабе? Или шта би мени рекли кад у кухињи ни тањир не би умео да оперем? Па нећу сутра жени прати сигурно.
Све у свему, критика без праве подлоге која служи не би ли подјебавао и врло мало челичио младунца, а и девојке данас ако су из поштене куће морају макар двапут да кажу да неће, не могу и не знају, пре него саме не крену да скакућу ко вепар пред клање, па је у старту све лакше.
-Ево ти кључеви и узми ми из гепека оне три фасцикле.
-А немој мене, ја ти то не знам, нисам мого да погодим у рупу прошли пут правим кључем, иди сам.
-А брее, не уме човек да погоди у рупу. Како ћеш сутра са девојком, како ћеш тад да погодиш у праву рупу? Оћеш да ме обрукаш па да те избаци из кола и да крене да урла да је силујеш, јер си затуцан? Је л то оћеш бре???
Код нас некако,све је теже постати алкохоличар, јер да би у Србији био алкохоличар мораш да се не трезниш недељама, по неколико месеци. Што у Европи сматрају алкохоличаром, то је код нас обичан викендаш, или рекреативни алкос.
Но, најлакше их је поделити по томе какви су кад се напију и по томе колико често пију.
Према понашању кад се напију деле се на:
-Волим-вас-све тип:
Лик који кад попије иде од особе до особе, године и пол нису битне, ионако тада све воли, љуби, грли. Често најбољи ликови на пијанкама, загрли те два минута исприча ти како те је одувек готивио ал' како никад није имао праве прилике да се дружи са тобом, ако си мушко, ако си женско, како је заљубљен у тебе, од пре једно пет минута, или пачића, зависи, углавном, кажеш му да мораш да идеш и неће се наљутити.
-Ајде-да-им-јебемо-маму лик:
Човек који кад изађе негде све га смара, стоји код стола пијан, мање од свих осталих, или мртав пијан, не постоји средња фаза код оваквих, брани екипу, и држи стол да не падне. Увек насртљиви, најгори ликови за ''прављење кругова'', ал' опет готивни кад су са тобом (нешто их и не волим кад су са другим екипама, а ни они мене).
-Је-л'-могуће-да-ме-оставила лик:
Лик који увек има неких емоционалних проблема, па зато и пије са вама, увек мртав пијан нађе да вам се јада, кад је вама до скакања, њему крећу прве сузе и ''брате мој, једино тебе волим, не вреди све су оне курве, брате мој, је л' можеш ти мени да верујеш да...''.. Јако досадни ликови, требали би мало да се опусте,кад нађу девојку онда је супер излазити са њима, док је немају, увек тугују за прошлом.
-Знам-дај-још-једно лик:
Лик кога боли туки за све ваше проблеме, за сва ваша дешавања, увек је ту све да саслуша и да на крају да једноставан савет који у принципу тада и решава све проблеме: ''знам брате, верујем ти,него ае ми узмемо по још једно''.
-Смориша:
Лик који је иначе занимљив, али то вече, и поред свог тог алкохола једноставно, није у елементу, најбоље га оставити по страни те вечери.
По томе колико често пију деле се на:
-Цирозаши
Обично су то они људи који не излазе из флаше, социјални случајеви, које увек нађеш испред продавнице,који ти не тражи 5 динара зато што је гладан,него што му фали за Јелена или Лава. Обично јако добри, али их је живот некако измучио па сад утеху траже у флаши. Забрадатили, у некој старој одећи, а хигијена им је давно заборављени пријатељ.
-Викендаши:
Ми, обични смртници, који пет дана уз оброке пијемо сокове, идемо на посао/ у школу и онда са великим ентузијазмом очекујемо тај дуго очекивани петак-суботу да се одузмемо к'о возачка дозвола.
-Алкохоличари у покушају:
Они који пију само радним данима а не викендом, јер су сконтали да их има некако више па им је рачуница једноставнија, виђаш их стално по неким кафанама за загревање петком кад кренеш у град, а овим данима греју клупу испред продавнице,добри стари ликови из краја.
-Алкоси у најави,:
Они који на паузи на послу попију по једну, па после на кафе паузи још по једну, кад дођу кући једну две, уствари кад год им се укаже прилика. Обожавају велика дешавања типа свадбе, испраћају.
-Добро вече, момци,лепа музика, како вам се чини, ви ннисте позвани?
-Оо газда све је супер,на нивоу, ма не знате ви нас, ми смо с младине стране.
-Дечко ово је испраћај.
Kada se brišete po licu posle tuširanja,a niste sigurni da li ste već tim delom peškira obrisali muda.
Кад смањиш звук док гледаш порнић, али још увек чујеш периодично стењање младе азијаткиње.
Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.
- „...ја бих вам препоручила нешто из Дове асортимана...Рецимо нову купку за...“
- „Уше сподобо! То свом сину да даш, шчула! Мени дај коприву...од шес литара...и да јој је истеко рок трајања...“
Blato u hodniku za koje niko da prizna da ga je baš on uneo.
Situacija u kojoj si sretan i sa drugim želiš delit sreću tu, ako ne moš' , onda lupi dlan o .....
Dobiti nešto za džabe, za dž.
- Jebem ti ovu kršinu moju, svaki dan mi nešto crkne, sad moram kod majstora da puknem par somića.
- E lagano matori, uradiće ti moj kum za džajića, nema brineš.
- Da, da, pa da mi ispadne motor na Slaviji. Neka hvala.
- Džajiću se u zube ne gleda!
- Ma pali bre!
Малограђански трофеј за комшијску употребу.
Наиме, то у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду нису факултети и само то што нису на Косову их разликује од Универзитета у Косовској Митровици, те тамо студира само онај који је или глуп или сиромашан за Београд.
- А твој мали, Џике, шта би са његовом школом?
- Ево, завршио је мастер на електронском у Нишу, наставиће, ићи ће на докторске...
- А, па добро... Мислим, Ниш - колико то може тамо да буде компликовано? А и боље, свакако је мањи трошак. Него моја ћера даде Креативни дизајн лаком за нокте 3, сунце татино, то јој је један од најтежих, то предаје онај што је сад државни секретар...
- Креативно лакирање ноктију? Који ће јој то?
- Боже, Џике, па то је београдска диплома, сви само њу примају! Биће за њу посла где 'оћеш!
Реченица којом се дочарава број спонзора у каријери успешне спонзоруше.
Рукометни дресови специфични су по томе што садрже велики број реклама, а докле то може да иде, показује податак да су репрезентативци Словеније пре коју годину имали чак двадесет две сличице на својој опреми. (ослањам се на памћење за овај податак, гуглање није дало резултате)
- Брате, ко је ова? Ај ме упознаш.
- Из краја ту, мис мале матуре и великих кола. Провела више времена у џиповима него Мирко Алвировић. Имала више спонзора на себи него Цеца Китић на свим својим дресовима заједно. Јесам те одвратио од намере или да ипак скупљамо паре да је питаш је л' хоће на "Мерак" с тобом?
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.