Biti na pecanju i ne uhvatiti ništa.
- Kako je bilo na pecanju danas? Jel si ulovio šta?
- Ma kakvi, kupao gliste bezveze pet sati, popizdeo sam...
Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.
- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.
Studijski program gdje je knjiga u jednoj sobi, a ja u drugoj.
Tu i tamo se vidimo.
Opis lika koji se često druži sa prijateljicama noći.
Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.
М: Могли бисмо на неко пиво, нешто, а?
Ж: А шта знам, треба испит да почнем да спремам, никако да кренем.
М: Ајде бре, по један вопс, после иди учи. Немој да си пичка!
Ж: Хаха, марш! Ајде по једно. А чекај, ко иде све?
М: Ма идемо ти и ја, шта им...
Р: 'де сте, другари? Какав се то вопс помиње?
Ж: Ево ми баш кренули, ћеш и ти?
Р: Опа, а ви то сами? Хехе, колега, какве то планове кујеш, бистру воду би да смутиш, ако ме разумеш. Јао, колега, опасан си!
М: Ммм, да. Идемо?
Ж: Па чекај, Радош ћеш с нама?
Р: Па оно, ја сам увек за вопс, ал' не бих колези планове да кварим. :кез:
Ж: Ма какви планови, све сте луди! Ајде идемо на по једно.
Р: Па ајде, што се мене тиче, ја сам слободан.
М, у себи: Е, у курац...
...
М: Е, скинуо сам онај филм Френз вит бенефиц, него ме мрзи да га гледам сам. Оно, мож' да налетиш, да видимо о чему се ради. :узима *Бошко Јаковљевић* гутљај пива:
Р: Мене питаш? Колега, па нисам знао да ме симпатишеш, хјохјохјо!
М: Из тренутка у тренутак све више зрачиш духовитошћу. Браво. И нисам тебе питао.
Ж: Хаха, па не знам, можда да...
Р: Е, како добра фора била на Најнгегу, као онај трололо хтео нешто да уради, али није успео и каже „Ај тук ен еру ин д кни!“ Хахаха, замисли која фора!
Ж: Ахахаха, да, да. Има и она кад као онај Гандалф не да неком да прође, ал'неко прође и онда...
Р и Ж углас: Баден хи тук ан ероу инани! Ахахахахаха!
М, у себи: О, животе луталицо... :узима *дрункен Ојриш* гутљај пива:
...
Ж: Јао, а да знаш она фора што је била, као Џастин Бибер, и као нека веверица моли да се Бибер остави на миру!
Р: Ахахахахахахаха, значи невера! Ијао, то сам покупио од брата Пантеле! Кол'ко он човек моћан! Кад је стрелац расан!
Ж: Хах, чула сам за то. Него, шта ти Марко рече за тај филм? Да га гледамо?
М: А?
Ж: Па на филм мислим, Френдс уит бенефитс. И ја бих га гледала.
М: Ееее, па хајде, што се мене тиче, ја сам пиво попио, ово друго могу да откажем, можемо одмах. Конобар!
Р: Срање.
М: Молим?
Р: Кажем срање. Филм је срање невиђено, гледао га ја пре неки дан. Џаба губите време.
Конобар: Изволите?
Ж: Па ништа онда, да га не гледамо, боље да поседимо овде још мало. Донеси мени кафу једну.
Р: Е, може! Мени фрапе од купине.
М: Мхм, тако, а? Ништа, мени донеси точено још једно и три кајсије.
Р: Е, па нећемо ми ракију.
М: КОГА БОЛИ КУРАЦ ШТА ТИ НЕЋЕШ! Донеси ми три кајсије.
...
Р: Да вам испричам о чему се ради у том филму. Џастин Тимберлејк је као...
М: Извини секунд само. :узима Поћи гутљај пива (пет секунди, на екс) и три кајсије заредом:
Р: Ау, јеботе, па ти ниси норамалан!
М: Настави.
...Пет минута касније, кад почиње дејство...
Р: Онда Мила Кунилингус, грок грок, сквик, сквик, сквииииииии, грок, хркхркхркхрк, СКВИИИИИ...И тако на крају се узму.
Ж: Па и не звучи толико лоше.
Р: Па оно, класика.
М: Е, другари, да вам саопштим две ствари. Ви сад мислите, овај се напио, лупа глупости и то је тачно. АЛИ, мене за то боли курац. Прво теби, колега, да кажем пар речи. Ти си ниси достојан једне моје длаке са левог муда. Толико о теби. А што се тебе тиче, цео јебени семестар флертујеш и сад кад смо могли да се креснемо уз Тимберлејка, погледај шта си направила! Ето ти сад овај балван, па нек ти он лиже пичку! Ако уме... Толико од мене, поздрав драге колеге.
Kad babe u prevozu ustaju jedna drugoj da bi izgledale mlađe.
- Evo izvolite, sedite vi.
- Leposava, nemoj se kurčiti, sad si htela da se preturiš u redu za penziju. Sedi tu i namesti malo taj kosmodisk, izgleda se podvrnuo...
Корелација између банке, кредита и радног места. Кредит ти је потребан да би купио то радно место а опет, банка неће да ти тај исти кредит ако већ немаш то радно место.
Пајдо. Кад наркоманчинама зафали кеша, често стартују људе по улици причама да им фали стотинак динара да купе карту за превоз и врате се кући у Бањалуку. Немам појма, ваљда мисле да се свима по Београду срце слама кад чују за Републику Српску.
-Извини, бато, имаш сто динара? Треба ми за карту до Бањалуке.
-А што ти носиш перјану јакну усред лета?
Зајебана радња. Опасна. Нарочито ако се скидате на суво.
Може да вам сјебе мозак горе од дроге, коцке, алкохола. Горе од било ког порока.
Ма горе него што би вам девојка сјебала мозак. Без да вам поклони сифилис.
Неко време сте уживали у пороку. Онако, баш скроз дојајно уживали.
Онда сте почели да се патите. Испочетка мало, па све више и више.
На крају патите к'о Исус.
Шта к'о Исус? К'о Добривоје Топаловић!
И решите да се скинете. На суво.
Првих два, три дана није вам ништа.
Имате неког малог црва у мозгу кога и не примећујете. Нешто вам фали, али боле вас, опуштено.
Кад оно курац међутим јок.
Четвртог дана црвић позвао друштво. Седељка.
Већ хоћете да срољате, да свратите у кладионицу, у кафану, да позовете девојку...
Седмог дана се црви напили, размножили и трче по вашој сивој маси. К'о на концерт за Нову Годину на градском тргу.
Шапућете нешто самом себи, а људи вас чудно гледају. Дође вам да се и ви напијете, да се напијете к'о дупе.
Петнаестог дана сви црви возе НФС. Пиче по вашој сјебаној сурутки а има их за Егзит, Гучу и Посело у пола 8, свих боја, укуса..надрогираних, пијаних, лудих, шабанских, чобанских...
Често мењате расположење, сваки секунд, смејете се, плачете, певате, кукате, урлате...
Двадесетог дана мозга више немате. Имате гомилу црва у дауну. Депресија.
Лежите као рањен кер и цвилите...само дим да повучем, само један спин на рулету, само да је видим...Распадате се као говно на киши. Патња због које сте решили да се скинете сад изгледа као дечија игра.
Након месец, месец и по, мислите да сте се скинули. Мислите.
Наставите живот не слутећи да зло чека иза угла да вас поново дохвати.
Ако пожелите да се вратите пороку, да направите рецидив, реците себи скидање.
Или напишите нешто. Нешто дугачко, што дуже.
Moto domaćina koji odbija da iznese pečenje gostima, jer su počeli da baljezgaju.
To vam je totalna perfekcija u izgledu i ponašanju!!
Vidi male jes' se utegla k'o špajz pred slavu!
Ош ми дати тетку/ујну/стрину/рођаку/секу... Питање које поставља комшија локални Казанова малом детету док швалерски суче масне брке.
Изговара се у шали, шатро да се ступи у пријатељски однос са дететом, али готово увек завршава плачом детета.
Лимар Јова: Јел Лазо камиказо, ош да те научи чика Јова да играш лопте ко Панчев? ::буци, буци::
Мали Сима: Ја нећу да игјам фудбај
Лимар Јова: Оћу, оћу... Ћу те научим. Него ош ти мени да даш тетку Миру?
Мали Сима ::шмрц:: : Мамаааа!!! Кме!!!
Између осталог, назив за људе из Републике Српске који живе, раде, студирају у Србији, а нису познате личности, успјешни спортисти, познати књижевници...
Дејан Бодирога је српски кошаркаш. Многи љубитељи кошарке га сматрају најбољим играчем који никада није играо у NBA лиги.
Иво Андрић је био српски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.
Да је прослављени српски фудбалер Саво Милошевић прави кафански тип...
Čudo božije.
Ne postoji niko ko može da popije istu količinu vode kao piva!
Nije mi hitno, morem da ostavim za kasnije, za sutra...
- Miladine, imaš ispit za 7 dana, ceo dan zveraš u taj kompijuter!?
- Kevo, nemoj da me smaraš, učiću sutra, nije mi pukao vodenjak, pusti me čoveče...
- Žiiiiko! Sam ti reko da mi doneseš dvanesticu, čeka čovek ovde da mu zavrnem točak!!!
- Evo me ćale smiri se, nije čoveku pukao vodenjak da se toliko žuri, jel tako gospodine, da stavim ja vama jednu kaficu?
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.