To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi...
- Alo bre, kad će moja pesma?
Muzika: Saće!
Posle sat vremena:
- A kad će moja pesma?
Muzika: Pa, svirali smo!
Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.
Onaj što gleda porno film na skremblovanom kanalu i masturbira.
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu
ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Човек, сврстан од стране заједнице у мањински део становништва због његових инфериорних говорничких могућности, и мањка рационалних објашњења због чега повремено уринира по свом филадендрону или облепљује шпајз постерима Исидоре Бјелице.
Епистемолошки, човек може постати чудан на три начина:
1) Утицај родитеља (Најчешће ако родитељи проводе време хасајући есиде и слушајући Пинк Флојд, притом занемаривши чињеницу да им дете сипа песак мачки у очи)
2) Утицај околине (Може варирати од паљења телевизора и аудио-визуелног искуства Лее Киш, до одлажења у Макси дисконт)
3) Утицај радног места (Рађење фејслифтинга Милићу Вукашиновићу, бити задужен да прочиташ библиографију Добрице Ћосића итд. итд.)
- Брате, нешто си ми чудан ових дана...
- Ћути брате, био попис, морао сам да премерим кухињу. Отад више ништа није исто.
Riba koja se kreše sa matorim likom dok je mlada, da bi posle mogla da se kreše sa mladim kada bude stara.
Стандардна екипица окупљена на свима добро познатом месту, обично на стану код лика који сам живи. То што сам живи не значи да је увек сам него да ни са ким не дели кирију и трошкове, а успутних цимера има подоста и свима је дао да копирају кључ у случају да неко има паузу између предавања и вежби или је неком хитно потребан јебодром.
Свакодневно се окупљају да циркају вопса, пурњају вутру од локалног лердија, пуштају Жарета и Гоција и играју ПЕС. Комшије их мрзе, полиција им понаособ сваком напамет зна регистарски број личне карте и име оца. Али то њих не дотиче јер су превише пијани и надувани да би било чудно да их боли кита за нешто. Осим кад нестане Мерака, сканка и коју формацију да ставе код Олимпика из Марсеја и да ли Манданда треба да буде у првој постави.
- Комшија, опет ови џунглаши дивљају?
- Ма да, ево пустили Барабу од Жарета и Гоција. Морам признати да сам се навукао на рства, слушао сам је цео дан на Јутјубу.
- А да ми ипак зовемо полицију?
- Ма јок, прошли пут кад су дошли, ови их увукли унутра па их понапијали и напушили. Видео сам да је један од њих и до драгстора ишао по још пива.
- Ију, па како могу тако?!
- Не знам стварно, одох и ја, звали су ме вечерас на дружење, биће татабања!
Bljesak, ideja, breinstorm nakon dugog perioda mraka. Trenutak mentalnog približavanja ostalima i hvatanja priključka sa njihovim idejama.
- Ajd' dođi da mi pomogneš nešto, sama sam a treba mi muška ruka.
- Važi, dolazim. Šta da ponesem od alata?
- Ponesi pajser, pajseru.
- Šta će ti pajser? Aaaaa, kapiram, evo me odmah.
- Kukuriku, Kolumbo... Požuri.
Кад неком јебеш све по списку, а изоставиш матер.
Predstavlja najiščekivaniji duet koji treba da spoji dva najpoznatija i najpopularnija svetska kantautora, idola svih generacija na svim meridijanima, muzičara koji zajedno imaju preko 100 platinastih albuma, 620 gremi nagrada,...
Na sajtu www.GaravaGalija.com je preko 6 miliona fanova potpisalo peticiju podrške realizaciji ove prelepe muzičko-scensko-vokalne simbioze.
Dnevne novine "New York Times" u izdanju od 25.02.2009 pod naslovom "WE BELIEVE" ispituju koja je mogućnost da do ovog dueta i dođe.
Najtiražniji Japanski dnevni list "Yomiuri" objavljuje sledeći članak, koji govori sam za sebe :" Bane Krstić今世界が "Garavi Sokak" 直面する様々な環境問題を Neša Galija、将来を担う子どもたちにもわかりやすく伝えていきたいという思いから、当社は「日産わくわくエコスクール」を2008年7月にスタートさせました。NPO法人気象キャスターネットワー!"
Ni Holivud nije ostao imun na ova nagađanja što potvrđuje i nedavna izjava glumice Džesike Albe za tabloid "Sun" na pitanje kakav bi sex najviše volela? - "Najviše bih volela sex sa Banetom Krstićem frontmenom Garavog Sokaka, a jedino bolje od toga je trojka u kojoj bi učestvovao jos i Neša Galija."
Dokle god je širok Dunav dokle god je ravan Srem,
Pravoslavlje dolazi sa juga...
I tako dalje...
Ona moja žena nakupovala neke pudere, kreme, karmine, pičke materine...
Легендарне папуче, мултифункционалне, може се рећи - вечне. У њима се иде у продавницу, на базен / плажу, на пецање, у њима се током лета залива трава (неизоставан је и купаћи шортс током заливања), са њима је могуће убити муву, комарца, у њима се чисти кокошињац, јер имају ребраст ђон, па се може лако и брзо очистити. Раније су се на пијаци могли наћи оригинални, наравно шверцовани примерци, који су били прављени од чврсте пене, а каиш преко ноге је био од платна, а унутрашњост од неке перфориране коже. Данас се не могу нигде наћи праве Фила папуче, већ копије којима је промењено једно слово, и које су за једнократну употребу.
Uobičajena izvala onih koji su bili prebogati i pre nego što su se rodili.
Ne seri. Nemoj da se praviš debil možeš takav i da ostaneš. Budi direktan. Biraj. Uzmi ili ostavi.
Zoran: Ćao dušo, šta radiš večeras?
Marija: Vršim naučno istraživanje iz oblasti animalne proizvodnje, što?
Zoran: Pa mislio sam, ovaj, ako si za neku šetnju...
Marija: Nisam.
Zoran: ...Ili da idemo u bioskop?
Marija: Nisam.
Zoran: Pa ovaj, šta misliš da...
Marija: Ne mislim. Dosad si mogao 300 puta da me pozoveš kod sebe, umesto što toliko okolišaš. Ili jebi ili odjebi. Vrlo jednostavno.
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo
-Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe?
-Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro...
-Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Шифровано име за локалног дилера. Човека ком се обраћате када желите да напудеришете нос.
- Е знаш да Шики има нову робу?
- Не сери? Је л' и даље ради промоцију?
Vlah-Alijina nadahnuta eksklamacija* pošto je arčio na prvom sastanku. Daleko najveće dostignuće filma „Banović Strahinja", ako je suditi po kriterijumu zadržavanja u kolektivnoj svesti. Kada god se poziva na totalni hedonizam, kada postoji potreba da se verbalno zapečati trenutak testosteronske nadmoći ili želja da se pokaže sopstvena velikodušnost, uvek možemo računati na besmrtne reči Alijine!
*U kanonskoj verziji obavezno prethodi "Hašiša daj svima".
D: Je l' imamo nešto slatko?
M: Ja doneo onaj rahatlokum sa dojajima. Na, je'te, svima hašiša.
N: Ma kako me opet prebi s tim pederom!
Konzola: Edi Gordo... uin!
E: Svima hašiša!
Ćale: I?
Sin: Položio!
Ćale: O, fala kurcu! Ženo, hašiša daj svima!
Keva: Daću ja tebi hašiša.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.