Mišljenje većine ljudi gde bi moglo da bude nešto što smo zagubili u kući.
Kevo, nema mi kreveta !
-Jesi gledao ispod kreveta?
јахачи Српске апокалипсе
На сувом путу Новембарског дана:
Полицајац: Јел имаш четир зимске гуме?
Србин: Немам, немам ни за леба!
На сувом путу Децембарског дана:
Полицајац: Јел имаш четир зимске гуме?
Србин: Немам, немам ни за лек!
На сувом путу Јануарског дана:
Полицајка: Јел имаш четир зимске гуме?
Србин: Немам, идем у рат па сам све дао на муницију!
На сувом путу Фебруарског дана:
Полицајац: Јел имаш четир зимске гуме?
Мађар: Имам
Ljudsko telo koje nagoveštava promenu vremena.
- Gde si Barometre, hoće li biti kiše?
- Malo me probada u ramenu, nije strašno, pašće sitna kiša.
Venerin, ali sa potpuno drugačijom frizurom od očekivane/željene, koju mužjak posmatra u neverici.
Onaj što voli obrijano: " 'Bem ti sunce, šta je ovo, tvor? "
Onaj što voli čupavo: " 'Bem ti sunce, što je ovo glatko. "
Јело у пекари које не знаш како се зове, а стоји тик поред пице.
Ноћна мора сваког шефа, директора или таквог неког главног курца експозитуре из унутрашности.
Пошто је, јелте, већина седишта фирми у БГ-у, телефонски позив ка сржи компаније улива страх у кости на само помињање те појаве, јер мисле да су преко пута жице бића са три руке и четири ноге који преко фона могу да те залепе шаком у главу. Ова појава се са шефова преноси и на остале запослене који прекидају везу кад их зове тетка из главног града.
- Рајко, имамо проблем око суме новца.
- Не зови ме Рајко него господине директоре, јебем те блесава. Шта је било?
- Нешто није добро, и минусу смо 465 динара. Не можемо наћи грешку. Мислим да требате позвати Београд.
- Ауфф :откопчава горње дугме кошуље и зноји се по челу:
...
- Ало, ало, јел то Београд?
- Јок, ја сам Мара, овде кувам кафу, али секретарица оде негде па каже да се јављам док се не врати.
- Добро, зовете се Мара, али из Београда?
- Не, не, ћаћа ми је дошао са Косова, а матер из Лике, ко зна где су се спанђали, ваљда преко неких заједничких пријатеља.
- Не питам вас то, него да ли сте сад у Београду у главној експозитури наше банке?
- Ма јесам, али путујем сваки дан. Некад аутобусом, а некад ме и муж вози, скупо гориво вражију им матер америчку, шта смо им ми криви. Једва чекам да се Шешeљ врати, биће револуција!
- О јебем ти матер и теби и мужу и ћаћи и Београду, јебене будале наркоманске. Мрш у курац, јебите се манекени!
Probanje lubenice na pijaci, pogotovo ako je prodavac navalio da kupiš baš kod njega.
-Juriš bostan, rođeni? Dođi 'vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim?
-Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.
Чаролија уметничког стваралаштва. Овде велики маг драме Синиша Павић на суптилан, истанчан начин увлачи своје јунаке у конфликт, где долази до невероватног преокрета у дијалогу, уз помоћ само два лаконска питања: "који?" или "какав?". Ове речи, захваљујући карактеристичној ретардираности ликова, бивају окидач фрустрације јунака коме су упућене, и тако једним сасвим спонтаним, волшебним током долази до кулминације у радњи.
- Браниславе, звони телефон, хоћеш ли се јавити већ једном?
- Који телефон?
- Исти онај преко кога се домунђаваш са оном роспијом, твојом секСретарицом!! Шта је, шта си убледео, мислио си да не знам? Аааа, па није Рајка сисала весла!
- Ма о чему ти причаш, жено? Каква весла?
- Оволика весла! Сад ћеш да видиш колика весла!
(узима весло и јури га по кући)
Figurativno izraziti afirmativni stav prema prethodno iskazanoj sentenci alfa govornika u društvu, čime mu se ujedno ostavlja potpis na guzici, u vidu još jedne persone koja mu se uvukla u dupe.
- Kristijano Ronaldo je nemač pojma.
- Potpisujem!
Izraz kojim opisujemo ponašanje osobe koja se rasipa nekom sićom. Uglavnom se radi o osobi koja i ono malo što dobije profućka za dan.
-Matori ajmo u kazino Aleksandar da bacimo neki rulet.
-Odakle ti pare budalo,juče si žickao od mene za pljuge a danas oćeš na rulet?
-Pa bila plata jutros.
-Brate, cigani kad imaju masti oni i dupe mažu.
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
To jest nudimo sve što ima pristojna domaćinska kuća, zato mojne mi tu izvoljevaš.
- Šta ćete da popijete?
- Ja pivo.
- I ja.
- Isto.
- Ja ću samo vodu. Ali ako imaš neku flaširanu. I da je ladna, mogao bi leda da staviš, tri kockice. I cedni mi malo limuna u nju leba ti, a još ako imaš neki list nane...
- Džamirokvaj, evo tebi papir i olovka da ti to lepo zapišeš na rajder listu dok ja odem po vops, može?
Pojam se odnosi na osobe kojima nijedno štivo, makar i zabavnog karaktera, nije uticalo na razvoj inteligencije.
Načitan kao Tarzan!
Trenutak kad iz misionara pređeš u zguza pozu, pri tom ne vadeći alat.
Prva misao žene koja posle skoro deset godina rada u firmi konačno dobije rešenje da je primljena za stalno.
Kao Karleuša sa dobrom pesmom, k'o pile sa sisama, k'o Marica bez krivog kurca, k'o Britanija bez kiše.
Nešto gotovo nemoguće, ili teško ostvarljivo. Nezamislivo.
-Hoćemo da zovemo Mareta da ide sa nama večeras? Možda neće povesti onu njegovu.
-Jovanu? Nema teorije. To ti je k'o da vidiš Manćinija bez šala.
Čovekoliki oblik života koji pekarski asortiman posmatra iz svog, pomalo uvrnutog, ugla.
Mašinac: Dajte mi dva zupčanika i jogurt.
Mala iz pekare: Izvinite, mislim da ste pogrešili objekat, gvožđara je preko puta.
Mašinac: Ma daj mi bre, dva sunca i jogurt!
A u zadnjih par godina, treba mu i dozvola da uđe.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.