...izvadim nož, potegnem pištolj, prebijem petoricu, prestignem Bolta, preskočim Vraneša, pojebem Limu, izvučem od Dinkića pare... Uglavnom ispadnem faca. Ovo je zapravo preokret u monologu posle koga nam narator objašnjava kako je na sebi svojstven, inače ingeniozan način, rešio stvar.
- I tako ti kažem, sedim ja tamo, kad lik krene da smara neku ribu. A riba avion, slatka mala, posle ću da ti pričam šta je bilo sa njom u mom stanu. E i onda, priđem tu, kažem, nemoj da smetaš devojčici, nemoj biti dsmra, kad on meni: "ovo te se ne tiče". Ja reko', molim, MOLIM?! I tu on meni nešto krene da prosipa, ovo-ono, neke glupave fore, i ja tu potegnem utoku i pitam: "Šta je bilo? Šta je bilo?". U kafiću muk! Muk brate.
- Eeee, faca si ti, nema šta...
Ideja vodilja studentske populacije. Predstavlja čvrsto verovanje da će se odlaganjem ispita dobiti na vremenu za utvrđivanje gradiva, dok u praksi to vreme bude proćerdano bez dodira sa knjigom, tako da se i ono naučeno dobrim delom zaboravi.
K: Sine, šta bi na ispitu, kako si uradila?
Ć: Bolje nije moglo kevo, odložen k'o položen!
Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!
"Jaoj...selimo se u novi stan...ko sad da zove sve te ljude i nosi sve te stvari...znas ti kakve su te obaveze...jos malo dete...uf..."
"Ali, zeno, imas zdravo i zivo dete, selis se iz manjeg u veci stan u zemlji Srbiji, kreces nesto novo u zivotu posle toliko godina, pa to je bre... liiiii!!!"
"Ah...videces...ti meni jako licis na mene kad sam bila mladja...ja sam bila sva tako dobra, i puna zivota, i studentima bih se stalno smeskala kad bi mi dosli na ispit, al' onda...odrastes..."
Neeeeeeeeee! Necu! Necu nikada da izgubim svoje liiiii! Liiiii, placaju me 25 dinara vise po dvocasu! Liiiii, stvari idu napred! 'Ajmo, pravimo zurku u stanu za koji dajem duplo vise para nego sto vredi! Radim duplo vise iz ciste filantropije, hip hip hurej! Bolje da me traze, nego da me nece! Pravim gluposti, osecam se k'o da mi je sesnaest! Boze, kakav skandal, svaka ti cast! Zivot cirkulise! Nesto se desava! Liiiii!
Necu to da izgubim! Ja volim da nosim tu energiju, teska je ko crna zemlja, ali rove k'o mecka kad place i moze da se smeje dvajes minuta u kontinuitetu! I, jebem mu, voli taj zivot koji cirkulise i uvek ce o njemu moci da napise pesmu i napravi pricu za 25 dindzi!
Ne radi se ni o kakvoj životinji, već je to urbana legenda o letvi sa dva eksera zakucana pri vrhu, posebno poznata među fudbalerima i sudijama Niške fudbalske zone. Najčesće se odvaljuje iz obližnje tarabe. Ko ne zna o čemu pričam, evo primera:
PRIMER 1: Posle gostovanja FK Pusta Reka Bojnik u Pukovcu sede dvojica sudija u savezu i razgovor teče: "A gde si ti sudio?" - "U Pukovac!"- "Šta je? Radila kobra?" -"Nije, sva sreća, sudio sam dva penala za domaći!"
***
PRIMER 2: Sreću se dva drugara, i jedan će da postavi pitanje: "AUUU be bate, našta ličiš to? " - "Ćuti bate, ne pitaj me be ništa! Slučajno sam dao Pukovcu izjednačujući u '90 minut! Icepiše me s kobru sve... Za mal' me ne utepaše, nego sudija ga poništi, sva sreća!"
Poslednji stepen slatkoće. Od toga nema dalje.
Pri samoj pomisli na tu osobu preplave te najlepša osećanja, krv ti šibne tamo gde ne treba, pa počneš da osećaš razna pulsiranja u predelu slepoočnica i međunožja, a neće ti pomoći čak ni insekticid u vidu gaziranog alkoholnog napitka, koji su izmislili drevni Egipćani, jer gusenice u tvom stomaku samo što nisu izašle iz stadijuma lutke i prhnule u jato leptirića...
Gotov si burazeru, ili sestro, zaljubio/la si se do ušiju, a i dalje...
- Aha, aha, kontam... Znači, jedna od metoda za određivanje ukupnog azota u biljnom materijalu je i ta Kjeldalova sa sumpornom kiselinom?
- Da, bre, to ti pričam sve vreme. Prosto je... Prvo se vrši razaranje biljnog materijala, onda destilacija, pa titracija i na kraju računski deo.
-Ok, ok... Nego, jesi bio ti na dejtu sa onom devojčicom? Jovana beše?
- ...
- 'Alo, kud si se pogubio sad? Čuješ šta te pitam? Pa, što guraš vrh olovke u uvo, šta ti je?!
- A? Joj, izvini, čim si je pomenuo istopih se ko Rumenko na +40°... Ostade samo štapić od mene...
- Pih, koja si sisica! Gledaj bolje u tu knjigu i misli na Kjeldala.
Ono što je nepotrebno, nebitno, izlišno, suvišno i prekomerno. U jeziku, usmenom i pismenom izražavanju, govoru i pisanju redundantnost se dobija i postiže korišćenjem, tj. upotrebom reči, sintagmi i jezičkih sklopova koji imaju i poseduju isto, tj. istovetno i identično značenje i smisao, kao i ponavljanjem i repeticijom misli i ideja koje su već iznete i ispoljene prethodno odnosno ranije. Takođe osim toga, čestim, učestalim i frekventnim pisanjem, beleženjem, izgovaranjem i kazivanjem sinonima nastaje i stvara se efekat, tj. dejstvo i učinak redundantnosti.
Pogledati, videti ili obratiti pažnju na pleonazam.
Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.
Kad zakasniš sa kupovinom nečega.
-Pošto jaša ?
-70 EUR
-Pa juče je bila 50 EUR
-Dodji juče.
Kada blejiš u autobusu gsp-a i na sledećoj stanici se nagura trilion ljudi u bas, onako da im delovi tela vire kroz vrata!
Au što me ova baba sabila uz šipku! Znači totalno smo se zipovali!
Ritualno brisanje memorije posle polozenog ispita, ili nekog drugog traumaticnog iskustva, kako bi bili u stanju da izadjemo na kraj sa novih 600 strana jednostavnog, i apsolutno neophodnog teksta.
Neizbezan proces za svakog studenta u Srbiji koji jos nije cuo za bubice, i ne poseduje natprosecan RAM.
Potrebni rekviziti:
- flasa brlje
- par saucesnika (opcionalno)
- lavor (preporucljivo)
- 'de ces?
- Idem da se formatiram.
- Eeee, pa cestitam. Sta si dobio?
Трпно стање чија је основна функција да прикрије вршиоца радње.
Мама, чаша се просула.
Риба која увек игра до границе на којој ти помислиш да си смувао, али те увек охлади... Краљица флерта, просто те натера да пиздиш због тога што јој се вазда приближаваш, а она те вазда одбије... И сваки следећи пут си све ближи и све убеђенији да пролазиш, мећутим од тога нема леба... једноставно ти не да!
Држи те на ланцу, та риба је проклета асимптота!
...kad jebete, Đuku ne zovete, je izreka koja se koristi radi skretanja pažnje "prijateljima", da vam je već malo pun nos toga da vas se sete samo kada im treba pomoć bilo koje vrste, a, da vas se, po pravilu, neće setiti ako imaju neku akciju koja podrazumeva uživanje u ma kojoj količini, i ma kakvo ono bilo.
-Gde si jebo te, ceo dan te tražim. Treba da odemo do X na gajbu, da je malo sredimo!
-?
-Ma ne pitaj, sinoć smo malo pravili bahanalije, znači bilo je nadimanje, neke cave, neki likovi iz kraja...E, požuri brate, moramo sve da skockamo pre nego mu se matorci vrate.
-???
Prognoze vremena na televiziji Crne Gore, gde su na mapi Crne Gore nepotrebno prikazane vremenske prilike u čak 15-ak većih sela i par gradova, pri čemu je prosečna udaljenost jednog mesta od drugog 50ak kilometara, ako tu računamo i kilometre krivina na putevima za automobile (ne autoputeva).
Ovo se direktno odražava i na vremensku prognozu Crne Gore kao što se vidi u primeru:
uobičajena prognoza na televiziji Crne Gore:
Praćište: 25°C, sunčano
Dobrilovina: 25°C, sunčano
Brskut: 25°C, sunčano
Cetinje: 25°C, sunčano
Podgorica: 25°C, sunčano
...25°C, sunčano
Onaj momenat tišine kada nam je pivo u flašama ispod donje granice etikete pa se gledamo medjusobno ko će sledeći da dozove konobaricu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.