...izvadim nož, potegnem pištolj, prebijem petoricu, prestignem Bolta, preskočim Vraneša, pojebem Limu, izvučem od Dinkića pare... Uglavnom ispadnem faca. Ovo je zapravo preokret u monologu posle koga nam narator objašnjava kako je na sebi svojstven, inače ingeniozan način, rešio stvar.

Ideja vodilja studentske populacije. Predstavlja čvrsto verovanje da će se odlaganjem ispita dobiti na vremenu za utvrđivanje gradiva, dok u praksi to vreme bude proćerdano bez dodira sa knjigom, tako da se i ono naučeno dobrim delom zaboravi.

Parče hleba nabodeno na viljušku kako bi se pokupila hrana sa nedostupnih delova posude.

Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!

Ne radi se ni o kakvoj životinji, već je to urbana legenda o letvi sa dva eksera zakucana pri vrhu, posebno poznata među fudbalerima i sudijama Niške fudbalske zone. Najčesće se odvaljuje iz obližnje tarabe. Ko ne zna o čemu pričam, evo primera:

Šta koji kurac?

Srpska verzija skraćenice WTF (vot d fak, vatafak).

Često se koristi u sms porukama i raznoraznim internet četovima.

Poslednji stepen slatkoće. Od toga nema dalje.
Pri samoj pomisli na tu osobu preplave te najlepša osećanja, krv ti šibne tamo gde ne treba, pa počneš da osećaš razna pulsiranja u predelu slepoočnica i međunožja, a neće ti pomoći čak ni insekticid u vidu gaziranog alkoholnog napitka, koji su izmislili drevni Egipćani, jer gusenice u tvom stomaku samo što nisu izašle iz stadijuma lutke i prhnule u jato leptirića...
Gotov si burazeru, ili sestro, zaljubio/la si se do ušiju, a i dalje...

Ono što je nepotrebno, nebitno, izlišno, suvišno i prekomerno. U jeziku, usmenom i pismenom izražavanju, govoru i pisanju redundantnost se dobija i postiže korišćenjem, tj. upotrebom reči, sintagmi i jezičkih sklopova koji imaju i poseduju isto, tj. istovetno i identično značenje i smisao, kao i ponavljanjem i repeticijom misli i ideja koje su već iznete i ispoljene prethodno odnosno ranije. Takođe osim toga, čestim, učestalim i frekventnim pisanjem, beleženjem, izgovaranjem i kazivanjem sinonima nastaje i stvara se efekat, tj. dejstvo i učinak redundantnosti.

Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.

Zakuneš se u oca, a umre komšija.

Kad zakasniš sa kupovinom nečega.

Tanke ruke, tanke noge, a pivska stomačina.

Kada blejiš u autobusu gsp-a i na sledećoj stanici se nagura trilion ljudi u bas, onako da im delovi tela vire kroz vrata!

Ritualno brisanje memorije posle polozenog ispita, ili nekog drugog traumaticnog iskustva, kako bi bili u stanju da izadjemo na kraj sa novih 600 strana jednostavnog, i apsolutno neophodnog teksta.
Neizbezan proces za svakog studenta u Srbiji koji jos nije cuo za bubice, i ne poseduje natprosecan RAM.
Potrebni rekviziti:
- flasa brlje
- par saucesnika (opcionalno)
- lavor (preporucljivo)

Трпно стање чија је основна функција да прикрије вршиоца радње.

Риба која увек игра до границе на којој ти помислиш да си смувао, али те увек охлади... Краљица флерта, просто те натера да пиздиш због тога што јој се вазда приближаваш, а она те вазда одбије... И сваки следећи пут си све ближи и све убеђенији да пролазиш, мећутим од тога нема леба... једноставно ти не да!

...kad jebete, Đuku ne zovete, je izreka koja se koristi radi skretanja pažnje "prijateljima", da vam je već malo pun nos toga da vas se sete samo kada im treba pomoć bilo koje vrste, a, da vas se, po pravilu, neće setiti ako imaju neku akciju koja podrazumeva uživanje u ma kojoj količini, i ma kakvo ono bilo.

Prognoze vremena na televiziji Crne Gore, gde su na mapi Crne Gore nepotrebno prikazane vremenske prilike u čak 15-ak većih sela i par gradova, pri čemu je prosečna udaljenost jednog mesta od drugog 50ak kilometara, ako tu računamo i kilometre krivina na putevima za automobile (ne autoputeva).
Ovo se direktno odražava i na vremensku prognozu Crne Gore kao što se vidi u primeru:

Osoba sa kojom ćete voditi višečasovnu raspravu zašto je bolje da on ide u prodavnicu po hljeb i ostale potrepštine...

Pobjednik u duelu nema jače argumente, ali ima jače živce i želudac!

Onaj momenat tišine kada nam je pivo u flašama ispod donje granice etikete pa se gledamo medjusobno ko će sledeći da dozove konobaricu.