- И треба да идеш, и да се више никад не вратиш.. Вараш ме, лажеш, спискала си паре и још ме молиш за опроштај ????!!!!!
- Пре свега, можеш то да назовеш како хоћеш, али ја сам свестрана и одговорна и борим се за себе као Габријела из Очајних Домаћица !!!!
- Једино што је слично је то што си очајна. Знаш где су врата.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Чујем да си кар'о Милицу ?!
- Стварно, значи причала ти ?!!
- Причала је целом крају како си је спавао два минута ахахахах....
- Назови ти то како хоћеш али за мене она је јебана...
- Кретену...

- Хахах Маре гмазовино, шта си пустио ту стомачину, таласаш се к'о тек купљени љигавац.

Robine šta to radiš sa ženom mačkom? -GULP!!!

Шофер (пошто их је сачекао колико за две дужине аутобуса): Ајде, ајде, само полако, немојте сад, у финишу, све да упрскате! (Њих двојица помажу један другом да се попну, млатарају рукама на све стране да се за било шта ухвате; гледају мајстора, хоће да му захвале, али немају даха.) Два сам семафора пропустио због вас, и још бих, ред је да вас испоштујем кад се толико трудите. И још им лепо оставио и задња, и средња, ал јок, то тако научено још у Брозово време: "улаз само на предња врата"! Ало бре, умро Ћопави, умро Кардељ, још ономад, нико вам није јавио? Ајде, омладино, два места за хокејаше, да ми се не простру ту по поду; после да одговарам ко за човека!

- Мама одо ја у град.
- Црно дете, како си се то обукла ?!!
- Што, не капираш ти овај фазон мама..?
- Како што, мрежасте чарапе, тиграсти мињак, мајичица на бретеле са чипком, ципеле са отвореним прстима и потпетицом ко нос Исидоре Бјелице?!!.. Црно дете имаш све предуслове да идеш испод Плавог Моста.

( Касније у граду )

- Ћао мацане..
- Ћао, мала, ош да те водим у мрак ??
- Да видимо, Ауди А6, сат марке Ролекс, италијанска кошуља, и Конто Бене фарке.
- Иии ??
- Управо си испунио све предуслове, јебаћеш.

- Сине, ако овај Мигел Анхел не запроси Марисол, па ево тачно ћу да се обесим!
- Мајко, немој и ти да нас бацаш у трошак. Доста ми је што је мали звао са фиксног да лицитира Делимано лонац.

-Dobro, jel možeš ti jednom u životu da dođeš na vreme?!
-Ne mogu!
-Vidim! Šta je sad izgovor? Pukla ti guma, saobraćajac pravio red na raskrsnici, preprečilo ti se deblo preko sve tri trake na Bulevaru?
-Nisi pogodio! Jurio sam ko Kremenko kad mu se Vilma porađa, al' džabe! Neka riba se šminkala u retovizor tamo pred most, napravila svatove iza auta, red ko devedesetih ispred random prodavnice, a ona... jebe joj se tačno! Kol'ko su trubili, umalo nisu na vestima javili vazdušnu opasnost. Nego, da te pitam nešto, u kojoj je sobi taj hitan slučaj?

- Ми би да кренемо, још мало па ће Слагалица.
- И, бре, шурак, седи, може и овде да се гледа.
- Ма нека, ионако деца сутра прва смена.
- Е, ако је тако, онда да вас не задржавам.

Следи краће поздрављање и испраћање до врата уз обавезно лажно смејуљење.

- Добро, бре, Марко! Па да л' си могао толико да нас избламираш?!
- Што бре?
- Па шта их питаш где им је треће дете, кад они само два имају!
- Ма откуд знам, учинило ми се да их прошле године три било. Опусти се, извукао сам ситуацију.
- Чиме? Тиме што си рекао: "Ма, знам, шалим се". Обрукао си нас за сва времена.
- Е, много ме боли курац, знаш! Ти мислиш мени је лако да слушам сваке године причу како је Милош упознао Владимира Југовића на бензинској пумпи деведесет шесте.
- Човек се зове Милан.
- Ма знам, шалим се. Е, ионако су они предгрупа, шта се секираш. Него иди ти распремај оно, сад ће прави гости да дођу!

- E da si vid'o kako smo sinoć ja i Pera jebali onu pevaljku!
- Misliš Pera je jebo?
- Da.

- И ето мене у пола седам испредпоште, ко сова сам уст'о да би дош'o пре свију. Али ђаво никад не спава. Прц, испредпоште људиии ко ситних светаца. Цео дан стај'о, а пензију не стигох да подигнем. Јебем ли им крушну мрву! Дедер онај лавор, не могу до вецеа сад да се гегам.

- Мршћи деда, има још ћивота у теби! Пази само како ходаш, немој ко онда кук да сјебеш. Помог'о бих ти, ал осто још само Нексус да срушимо, не смем да ризикујем партију.

- Ju, šefe! Hihihi.

- Antrakse, radimo se k'o gramofon mesec dana ovom jednom iglom, navući ćemo neku boleštiju. Idi, brate, do Doma zdravlja, uzmi koju iglu, ti si diplomirao medicinu, znaju te tamo.

- I, srećni dobitnik je... Suzana Velimirović, Mali Popović. Molim vas, jedan aplauz!
:Suki trči do svoje fortune, grli je i ljubi, voditelju celiva ruke:
- Ijaooo, tako sam srećna i uzbuđena. :počinje da se šepuri i pravi važna: Od ovolikog broja ljudi baš ja budem izvučena, haha. :od silnog proseravanja, okupljen narod počinje da se nervira:
- Koliko ste poslali računa?
- Pa, oko dvadesetak.
- Vi ste Suzana, baš bili vredni?
- A šta ću kad volim kod vas da kupujem.
:ljudi pizde i već počinje da je opanjkava i hejtuje:
- Jer smo najeftiniji... Čestitam još jedanput i nadam se da će Vas mašinica za mak dugo služiti.
:neverica, tajac:
- ŠKK? AAA?
A ceo market: Opaaaaaaa!

- Разбио сам се од алкохола.
- Разбила сам се од роштиља.
- Разбио сам се од посла.

-Па јебем му све клошарчино што је много много је, трећи викенд се бре гребеш па докле ћемо да те појимо пив...
-ДА ПОЈИТЕ МАТЕР СВОЈУ ЛЕГЛА ПЛАТА ОПАААА ЕВО ГАЈБЕ ПИЧКЕ КУСТА НАСТАВИО СНИМАЊЕ!
-ОПААААА ПРОЛЕЋЕНАМОЈЕРАМЕЕЕ СЛЕЕЕЋЕ

- Sine, kad misliš izaći iz kuće među narod, mani se flaše i ustani iz kreveta. Nisi ni prvi ni poslednji koga je žena prevarila sa kumom, nije ona jedina na svetu!

- Za mene će ona uvek biti moja bebana.

- Еее, ај да залијемо куме, синчина татина данас дао гол. Знаш каква волејчина!
- Свака част, куме, коначно да и он бљесне мало. Стално се форсира онај мали Савић, нико од њега до изражаја да дође, шукурац бре!

-Ajde siso, znaš kakvi su prelazi, meki ko pičuljak naše Ane.
-Dao bih ja tebi, ali će ti tek onda faliti. Kada sam ti zadnji put pozajmio novac, do jutra si i kamp kućicu izgubio na pokeru.

- Ćao, Ivana!
- Hej, ćao! Ti si nov, je l' da?
- Da, počeo sam juče da treniram. Gledao sam svetsko prvenstvo i primio se na atletiku.
- Stvarno? Jao, baš mi je drago kad tako nešto čujem, što više mladih ljudi treba da se bavi sportom. Koja disciplina ti se sviđa gde bi voleo da se oprobaš?
- Ženski skok u dalj, ali to su mi rekli da ne mogu, pa još uvek trener traži za koju sam disciplinu talentovan.
- Hahaha, ženski skok u dalj, vickast si skroz. Zar ti se nije završio trening?
- Jeste, ali sam čekao da svi odu sa stadiona, da malo ovde vežbam.
- Zaista?!? Pa ja obožavam entuzijazam! Tako i ja moram sada još par puta sama da probam zalet, to je recept za uspeh. Neću dugo, pa možeš onda ti. Važi?
- Važi. A šta to sad radiš?
- Španujem eksere na novim sprintereicama od sponzora, moram još da se navikavam na novi model.
- Aham.
- Ej, zašto skidaš šorc?!?
- Ne obraćaj pažnju na mene, moram se i ja malo našpanovati. Možeš eventualno samo malo da se nagneš napred i to je to.
- Pa ti, ti... DRKAŠ!?!?
- Zbog tebe mi je skok u dalj omiljena disciplina, zbog tebe treniram, ti si divna, ti si božanstvo. Voleo sam vas nemo i bez nade, s ljubomorom i strepnjom srca svog, voleo sam vas iskreno i nežno, voleo vas tako drugi, dao Bog! Još samo malo da ti priđem, tako.
- Eeeej. UPOMOĆ!!!
- Pa rekla si da voliš entuzijazam, gde ćeš?!? Nema nikoga na stadionu, rekoh ti, neće nam niko oduzeti ovaj divan trenutak, ne brini. Hej, pa nemoj da bežiš?!? Ivanaaaa!
- Upomoooć!
- Joj bre, UH, nije lako trčati, UH, ovako golišav, UH, kroz travu Marakane i drkati istovremeno! UH. Znam da trčiš samo da bih, UH, te na kraju stigao, Ivanaaaa! Sviđaš mi se kad ćutiš, UH, jer si kao odsutna, UH, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te, UH, čini mi se kao da su ti letele oči, UH, i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. UH! Svršiću, vrati seee!

-Aj čas baci dva jajeta na točak i donesi mi cigare.