
Авион риба која објашњава неке ствари другим мањим летелицама.
Кад се скупи читав аеродром, она се ипак издваја од осталих јер је њен изглед сан сваког мушкарца чији је деда пуцао из Карабина и одпечатио ракију стару 20 година кад се овај родио.
Али пази, то што изгледа као богиња не значи да живи у хангару. Само се сети колико путника може ући у један Боинг.
- Јао, јао, јаооооо! :сврш у ћега:
- Дај коњу, шта завијаш као мачке испред прозора кад се јебу?
- Ено је Мира, сунце јој јебем каква је! Поред ње све и једна изгледа као Ева Рас кад није у најсексипилнијем издању.
- То стоји, али кроз њу је прошло толико путника да ће је ускоро звати Аирбус А380.
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Познати црногорски тунел који се градио као Скадар на Бојани, али је зато јако прометан и јако велик јер скраћује пут до мора баш пуно.
Назив овог тунела се користи при описивању дјевојке са ниским моралом указујући на исту прометност тунела као прометност њеног полног органа.
А: Вид' што је слатка она мала.
Б: Знам је бре, Созина.
А: А не би чо'ек рек'о.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-Уууу, виђи Мару Созину, виђи како иде рашчепљена, ка' да су је ровокопачи јебали.
Penzioner koji porani na nedeljne izbore da bi prvi overio glasačku kutiju.
Ваш брат од тетке или стрине којег су ветрови судбине одредили да се роди у големом и далеком граду Торонту. Његови родитељи су најчешће дијаспора која је тешка срца, са сузом у оку морала да побегне из казамата који је била Титова Југославија/ Слобина Југославија/ Оно са Црногорцима што није била Југославија/ Србије тражећи бољи и лепши живот међу пријатељским Канађанима. Одрастао у вишекултурном друштву где није битно ко је шта док је год Канађанин, није био у прилици да се превише упозна са својом земљом порекла и језиком осим онога што га је научила мама/ тата/ локално удружење дијаспоре "Титова ћела" / покрет српских четника "Торонто- Флет маунтин". Можда га никада нисте упозанали, али су вас ваши родитељи упорно упозоравали да будете добри према њему, јер, хеј, он живи у Канади!
- Здраво, Марко! Како си?
- Здраво, Желимир! Ја се зовувам Марк. Какоу си?
- Чек', човече, зар се не зовеш Марко?
- Ноу, не, такоу ме зове мом и тата! За све друго Марк!
- Па лепо..а где си учио језик? Није претерано лош, па рекох да питам ( Јес, није лош, ово ни комшија Бранко не лупа када је пијан)..
- Хвало! Научила ме је друг Стипе, пријатељ од пернтз! Он доброу прича србоу-хрватско!
- Је, је, србоу-хрватско..него, Марко, јуначино, а чиме се ти бавиш у Торонту, осим што студираш?
- Па, ја сам такође и геј рајц ективист, свирам гитару, волим да се клајм по планин и члан сам групо југословенско брадрхуд и дејтујем са мојом девојка Тахира Фљамури..
- Чек, чек, шта си рекао?
- Геј рајц сам ективист?
- Не, не, оно друго?
- Свирам гитара?
- Знао сам да си Канађанин!! Марш од мене!
Odvala par ekselans. Jedna iz asortimana fil gud bisera. Koristiš je, kao i svi, u zadatim situacijama kada se nađeš pred smorenim bićem koje ti je najahalo na močugu svom težinom svojih problema. Naglašena je riječ početak, u smislu da kasnije to sve već ide lakše. Šta je sa početkom sredine, početkom kraja? Svaka promjena donosi novo stanje stvari, samim tim i novi početak. Znači počeci su na sve strane, i svu su teški. Tako da ova izjava, kad se čovjek malo zamisli, i nije neki podstrek. Samo naučite da ćutite, za početak. Taj početak je najteži.
U početku je bilo teško, a onda sam se navikao na početke.
Još jedan dokaz da čak i u 24. veku, posle izmišljene warp brzine, teleportacije, holodeka i najsofisticiranijeg oružija, lek za ćelavost i dalje ne postoji i nikada neće.
Jean-Luc Picard
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Чьто?
Израз се користи за особе којима не вреди говорити. Особе које неће да слушају, зато што сматрају да су увек у праву или их једноставно не занима туђе мишљење.
Пример1
А: К'о ти радио шминку? Супер ти стоји мајке ми.
Б: Ма дувај рац. Налетео сам на Маријиног дечка синоћ. Сазнао је да сам му кар'о рибу па да ми се реваншира.
А: Где си га срео?
Б: У школском дворишту.
А: Матори па сто пута сам ти рекао да се његова екипа тамо окупља. Теби к'о глувом добро јутро, кеве ми!
Пример2
А: Вади прсте из утичнице морону!
Б: Брате ако је мог'о Тесла да пушта струју кроз својe тело, ш'о не би мог'о и ја?
А: Зато што је Тесла био геније, а ти си имбецил са Дауновим синдромом. Ај сад шупичку материну од те утичнице!
(пет минута касније)
А: Добар дан, пошаљите једна кола хитне помоћи.
Значи, џезва. Сипаш два прста воде, метиш на ринглу и укључиш на најјаче.
Вода се полако загрева, и у почетку изгледа потпуно мирно. Као Светозар који је управо рекао да је фаул, јер га је Стефан шутнуо у цеваницу. Међутим, Светозара нико не жели да чује, наставља се са игром, као да ништа није било. Светозар је и даље миран, али његова унутрашња енергија се полако повећава. Џезва почиње полако да "шишти". Светозар понавља: "фаул", овога пута мало гласније. Стефан наставља да игра, не обраћајући пажњу на Светозара. Водена пара се сада полако подиже из џезве. Пушио би се и Светозар да је којим случајем лик из цртаног филма. У једном тренутку, вода у џезви почиње да ври, крећући се силовито у џезви. Прокључава.
Силовити покрети рукама и ногама које ослобађа Светозар, подгреван осећањем неправде све до тачке кључања, ослобађају се у тренутку када он прокључа.
У том тренутку није здраво бити у близини.
Glavni argument narko dilera kojim vas ubeđuje da treba samo da probate njegov proizvod.
-Neću, brate. Ne volim ja to, ne osećam potrebu. Hvala.
-Ma, hajde, slobodno. Niko se nije navučen rodio.
Фраза која се употребљава када је саговорнику познат остатак приче, или сам може закључити шта се даље десило, те је излишно наставити са приповедањем.
- Шта је то са Пером?? Што је онако замотан к'о мумија?
- Синоћ у оној гужви налетео на неке шифоњере, и након што је један од њих почео зајебано да га гледа, он му каже: "Шта бленеш, коју пичку материну?" Остало је историја.
******************************
- Па шта је... што си се заруменео тако? И то само у левом образу?!
- Сео сам на клупицу после првог круга, да се одморим мало. Стала је тачно испред мене да се истеже. У хеланкама... У почетку сам се добро држао. А онда ми се рука одузела... Остало је историја.
Kontraceptivno sredstvo. Kurton. Kondom. Prezervativ.
Od milošte prozvan šešir jer glavu čuva. Pri tom ova rečenica važi i u šekspirovskom četrdesettroznačno-dubokoumnom tumačenju, i u pijani-matorac-sa-skele tumačenju. A povrh svega (gle ironije, baš "povrh"), ima i fizičkih sličnosti.
- Uf, boli me glava...
- Dušo, to ti je kad ne nosiš šešir pa te spiči sunce.
- Ne, to mi je jer tebe boli glava pa nemam prilike da ga stavim.
U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.
Kad se riba nije zapirala a vi se zajebete pa počnete da ližete.
Ili je jednostavno vrućina. A riba dobra skroz.
Obavezno joj uputite vaspitački poljubac.
Znači, krljanje pravo u usta. Direktno sa filozofiranja.
Čim napravi kiselu facu, kažite joj da je to njen ukus i sama ode da se plakne.
Ako i nije skroz dobra poljubac obavezno, a posle možete i da idete.
Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."
PR (zajebana verzija)
- Brate! Sinoć smo Kiza, Šomi i ja odvalili onog Copeta! Jebali smo mu mamu!
PR (umiljata verzija)
- E, izvini, jel znas da je Zoki uradio bolje pismeni od Miše? To je za pohvalu! Ali je Peca i dalje najbolji...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.