Naziv koji dodeljujemo svima osim hendikepiranim osobama jer to nije lepo.

Kombinovanje nameštaja tako da se ne vidi gde je zid otpao i vlaga povukla.

Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.

Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.

E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.

Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).

I onda u nastavku - sve ispočetka!

Мистериозна група људи који делују у позадини.

Лепши израз за ружну рибу која много зарађује.

Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.

Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.

Diplomirani stručnjak za ishranu na bazi kavurme.

Lekar specijalista koji švrlja samo po svom odeljenju.

Razdeljak koji je nemoguce zamaskirati. Imaju ga uglavnom dugokose ravne brinete dok je kod plavusa nesto manje zastupljen zbog izblajhanosti pa je kosa poput slame i nema tezinu koja je potrebna za ovaj razdeljak. On izgleda kao da vas je neko po sred vegla udario sekirom: izrazen je i postojan tokom citavog zivota. Koliko god kosu cesljali u stranu, koliko god je fenirali kod frizera i borili se da ga uklonite, jedno jutro kad se probudite on ce se pojaviti- jos izrazeniji nego pre.

Poza koju matorci praktikuju na spavanju, kada se žena okrene naopačke, da joj muž ne bi hrkao na uvo.

Deformacija levog palca ali na ruci zbog preterane upotrebe džojstika zarad najvažnije sporedne stvari na svetu.

Mejkap posle konzumiranja masnog bureka.

Pistolj tetejac, 7.62TT (ruski, a moze i kragujevacka verzija).

Izuzetno lukavstvo. Nosilac patenta ® Monika Seleš. Monikino stenjanje je bilo predmet mnogih žalbi i polemika ali je ipak prošlo, sada su već i arlauci prihvatljivi. Svrha stenjanja i urlika nije dekoncentracija protivnika nego 'prikrivanje lopte'. Monika je naime prva shvatila da protivnik po zvuku može da odredi kvalitet čak i smer lopte, i zato je pribegavala 'maskirnom' stenjanju što je u ono vreme bilo jedva prihvatljivo. Tenis je smatran tihim sportom a publika 'pozorišnom'.

Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.

Ovo je stari izraz koji upozorava na takve ljude.

To su ljudi koji su pročitali jednu knjigu i drže se toga što su pročitali u njoj i smatraju da je to sva pamet ovoga sveta.

Najčešće su to fanatici koji čitaju Kuran, Bibliju, Mein Kampf , Marksov KAPITAL i takve knjige.

( što se tiče biblije i kurana ne želim da vređam ničija religijska osećanja )

Radovi navijači na gostovanju.

Kulturniji način da igrač kaže jebe mi se. Prava kulijana. Živeti život u laganeze stilu. Moto iskusnih šmekera koji znaju da stvari kad tad same legnu na mesto. Naravno, koliki god da si Bogotac, moraš da imaš i neku vezu.

Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.

Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".

Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?