Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Najefikasniji put do savršene linije.

Ubodena onoliko puta koliko treba da se ubode da bi se završio goblen poznatog Wiehlera "Poslednja večera", dimenzija 220x115 cm.

Учествовање у откривању финансијског потенцијала илити, тал, матори мој. Сви који имају кеш, дају на лицу места да би се имало за добра.
А ови бездинаревићи морају да оставе нешто у рем, или нема циркуса за њих.

Oblik ishrane koji je zaživio svugdje osim u Vojvodini iz dva razloga.
"Slaninicu brzo mogu narezati sam a i na kraju krajeva, di je žurba."

Геометријски прогресивна маса љаљана који су открили Њујоркер, Зару и Спрингфилд, црне капуте, беле кошуље, поцепане фармерке, широке кожне наруквице, арафатке, "Ја сам суперстар" и "Правим се да ме боле јајо" мајице са принтовима. А онда у мозгу врисне центар за завичај и модерни шмекер постаје ходајући пример изреке "мож' човека из села али не мож' село из човека".

Једном речју - Џенани. Шмелос.

Најнеомиљенији фудбалски/кошаркашки клуб студената.

Други начин да кажеш неком да одјебе, да прошета.

Атрибут који описује савршенство функционисања неке направе. Када се тим ергонома, програмера, филозофа, дрвосеча и хедониста синхронизује, настаће један такав производ, прилагођен најпростијим члановима наше заједнице. Заслугом интуитивних команди и дугмића и простог интерфејса, не можеш га укварити па да си трипут толка штеточина.

Dolazi odma posle savremenog doba. Javlja se usled borbe za opstanak gde mnogi rešenje pronalaze u "besplatnoj" eksploataciji bakra u propalim fabrikama, najčešće u vidu kablova. Neki kažu da se isplati, a oni drugi ne žele da razgovaraju bez advokata.

Дете пошто га мајка оплави од батина.

Јако фина девојка, једна од оних које стварно не вире кад је филма сцена еротична на неки начин. Неће имати дечка до двадесет пете, а и ко јој буде први вероватно ће је женити. Левел испод часне сестре.

Најнижа јединствена понуда при плаћању услуга свештеном особљу.

Човек који носи пиво у мраку, оклизне се, падне, устане, види барицу на земљи, гурне прст у њу, лизне и каже "Хвала богу, крв"

U svakom odeljenju, u srednjoj ili osnovnoj školi, postojao je jedan ovakav primerak ljudskog roda.

Hvatači beleški jednostavno žive da zapišu ono što profesori govore, bilo to bitno ili nebitno. Dok pišu oni uživaju gledajući svoju ručicu kako razdragano obigrava oko papira, i zamišljaju sebe kako izgledaju nama koji ih vidimo.

Smatraju sebe veoma poslovnim ljudima, i takodje smatraju da liče na one poslovne ljude sa tevea.

Prepoznaćete ih tako što zabodu svesku u zglob ruke, imaju neku pederaj hemijsku, i obično stave naočare na nos, kako bi, naravno, što kulije izgledali.

Pišu sve, bitne i nebitne stvari, ono što će im trebati i ono što im nikada neće trebati, ali sve dok ruka mrda njihov život ima svrhe.

Индијанац у настајању.

Учитељица већ није знала шта ће с њим. У петом разреду узима новац за ужину половини одељења. Доноси ћалетов пиштољ у школу. Наговара ретардираног друга из одељења да се маже псећим говнима.

Sporedan dogadjaj koji nas je ometao u praćenju Esmeralde.

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

Trenutak kada bend na: svirci, svadbi, ispraćaju, punoletstvu, punoletstvo-ispraćaju...završi sa pesmom a u prvi plan ulete gosti koji se dernjaju jedni drugima na uvo pokušavajući da razmene koju reč. Usled velikog upinjanja da se doviču oni potpuno zaborave na muziku i kada se pesma završi dolazi do zajeba.

Način na koji se dočekuju vatrogasci.