Nesavitljiva i nepopustljiva. Otporna na tuđe udarce i uticaje. Imuna na unutrašnje, njoj suprotstavljene, podražaje, ukoliko se ikad jave.

Nositeljica (kroz život) i uspravljačica (iz blata zabluda) svoga ponosnog vlasnika, koji ne gubi bitke, ili ne priznaje poraze.

Oblikovana jednom zasvagda, uglavnom u mladosti, i to na jedini mogući i, naravno, najbolji način. Rok trajanja – doživotan, često i duže.

Dominantna, ako ne i jedina, karakterna crta bića kojeg je izbavila od zle i primitivne sudbine beskičmenjaka. Oslonac i spasilac njegov u svim pitanjima trivijalnog i egzistencijalnog, sa gvozdenim pršljenovima – kanonima, i toliko razvijenom moždinom, da je funkcija mozga („onog gore, navodno“) rudimentirala do atavizma.

Termin koji znači, da negde u paralelnom univerzumu postoje lavovi džiberi, koji nerviraju normalne lavove, tako što stavljaju gipsane statue gastarbajtera na svoje kapije!

Odgovor ćaleta zajebanta na pitanje sina "šta da radim sa dvesto dinara"?

Društvo iz teretane.

Rečenica koja prati žene kroz ceo život i uglavnom u njima budi neprijatno osećanje.

Извесни цртач графита Аца Б. који се потписао готово на свим стадионима и спортским халама Србије.

Fizički radnici, putari, koji krpe rupe po putevima.

За просечног Србина, свака направа која има више од два думета,
ON и OFF.

Уравнотежен, Одмерен, Изнивелисан
Алкохоличар са искуством

Ортак који испаљује четр'естри пута за једну исту ствар. Знамо да нас воли, али је чкицапи у души и нема своје ЈА. Обичан неодговорни павијан, али сјајно друштво за неке друге ствари, зато га и својатамо. И пошто је наш, нервира нас кад нас јебе као да ми нисмо његови. Да се трипут прекрстимо док га слушамо како измишља разлоге за испалу.

Време између Курте и Мурте.

Лудак у народу. Познаје основне рачунске радње и из тога изводи небеске закључке. Има их на хиљаде, неки су направили каријеру као она крезава плавуша што се појављује у медијима.

Код нас некако,све је теже постати алкохоличар, јер да би у Србији био алкохоличар мораш да се не трезниш недељама, по неколико месеци. Што у Европи сматрају алкохоличаром, то је код нас обичан викендаш, или рекреативни алкос.
Но, најлакше их је поделити по томе какви су кад се напију и по томе колико често пију.
Према понашању кад се напију деле се на:

-Волим-вас-све тип:
Лик који кад попије иде од особе до особе, године и пол нису битне, ионако тада све воли, љуби, грли. Често најбољи ликови на пијанкама, загрли те два минута исприча ти како те је одувек готивио ал' како никад није имао праве прилике да се дружи са тобом, ако си мушко, ако си женско, како је заљубљен у тебе, од пре једно пет минута, или пачића, зависи, углавном, кажеш му да мораш да идеш и неће се наљутити.

-Ајде-да-им-јебемо-маму лик:
Човек који кад изађе негде све га смара, стоји код стола пијан, мање од свих осталих, или мртав пијан, не постоји средња фаза код оваквих, брани екипу, и држи стол да не падне. Увек насртљиви, најгори ликови за ''прављење кругова'', ал' опет готивни кад су са тобом (нешто их и не волим кад су са другим екипама, а ни они мене).

-Је-л'-могуће-да-ме-оставила лик:
Лик који увек има неких емоционалних проблема, па зато и пије са вама, увек мртав пијан нађе да вам се јада, кад је вама до скакања, њему крећу прве сузе и ''брате мој, једино тебе волим, не вреди све су оне курве, брате мој, је л' можеш ти мени да верујеш да...''.. Јако досадни ликови, требали би мало да се опусте,кад нађу девојку онда је супер излазити са њима, док је немају, увек тугују за прошлом.

-Знам-дај-још-једно лик:
Лик кога боли туки за све ваше проблеме, за сва ваша дешавања, увек је ту све да саслуша и да на крају да једноставан савет који у принципу тада и решава све проблеме: ''знам брате, верујем ти,него ае ми узмемо по још једно''.

-Смориша:
Лик који је иначе занимљив, али то вече, и поред свог тог алкохола једноставно, није у елементу, најбоље га оставити по страни те вечери.
По томе колико често пију деле се на:

-Цирозаши
Обично су то они људи који не излазе из флаше, социјални случајеви, које увек нађеш испред продавнице,који ти не тражи 5 динара зато што је гладан,него што му фали за Јелена или Лава. Обично јако добри, али их је живот некако измучио па сад утеху траже у флаши. Забрадатили, у некој старој одећи, а хигијена им је давно заборављени пријатељ.

-Викендаши:
Ми, обични смртници, који пет дана уз оброке пијемо сокове, идемо на посао/ у школу и онда са великим ентузијазмом очекујемо тај дуго очекивани петак-суботу да се одузмемо к'о возачка дозвола.

-Алкохоличари у покушају:
Они који пију само радним данима а не викендом, јер су сконтали да их има некако више па им је рачуница једноставнија, виђаш их стално по неким кафанама за загревање петком кад кренеш у град, а овим данима греју клупу испред продавнице,добри стари ликови из краја.

-Алкоси у најави,:
Они који на паузи на послу попију по једну, па после на кафе паузи још по једну, кад дођу кући једну две, уствари кад год им се укаже прилика. Обожавају велика дешавања типа свадбе, испраћају.

Način kupoprodaje stanova u prizemlju u Veneciji.

Ljudi koji odbijaju da uzmu flajer.

Семафор који показује колико би још морао да чекаш на зелено да ниси прешао на црвено.

Тенденција слабих и несигурних људи, или једноставно људи које нема куче за шта да уједе, да ваде себи просек употребом других људи у ту сврху. Огледа се у манијакалној употреби речи ''мој/моја'', односно ''наш/наша'' и може се препознати на више нивоа:

1. Ниво везе. То је кад се осећаш инфериорно у односу на свог партнера. Нпр. кад ти је девојка рибиџона и по, а ти никакав, па она окачи своју фотку на неки форум где сви избалаве на њу, а ти имаш потребу да дођеш и напишеш ''То је МОЈА девојка!'' (у преводу - ја сам гоља, али ми је девојка пичка и по и зато сви могу да ми га дувају). Или кад имаш потребу да при сваком помену свог партнера додаш и ''мој'' - ''МОЈ Реља има све десетке!'', ''На МОГ Балшу се све рибе ложе јер је тако хот!'' (у преводу - он је згодан, а ја улазим у тридесете и полако се распадам, али нема везе - он је и даље згодан, па су остале љубоморне на мене).

2. Ниво брака. Исто као ово изнад, само мало друкчије, тј. озбиљније:
- Што си напустила факултет?
- Породица, обавезе, деца... Али МОЈ Балша је главни менаџер своје фирме за Балкан! (у преводу - ја ринтам по цео дан код куће, цедим крпе, мужу не смем да писнем. Али ропство је океј све док је плаћено).

3. Ниво породице. То је кад ступе деца на сцену и постану мали генијалци, па људи њихове успехе приписују себи: ''МОЈА Синтија је победила на градском из историје!'', ''МОЈА Синтија је најбоља у разреду'', ''МОЈА Синтија говори три језика!''

4. Локални ниво. То је кад те у твојој селендри ујебавају како стигну за време основне и средње школе, а онда кад одеш одатле и постанеш неко и нешто, узму па те својатају, јер си ти, је л' те, њихове горе лист: ''Децо, из наше школе су одувек излазили најбољи! Ево, НАШ Миле из генерације двехиљадите је постао доктор наука, био је и интервју скоро са њим на ТВ-у - то је НАШ успех!'' (у преводу: Није битно што Миле није добио ни динар од школе кад је требало да се оде на такмичење и што смо му стално гушили креативност. Битно је да је НАШ!)

5. Глобални ниво. Кад неко оде трбухом за крухом у бели свет, јер је овде наилазио само на саплитања и подсмех од стране дегенерисане масе која ће га касније деценијама величати:

Типична Србенда: Цркните, глупи Амери! Тесла је био НАШ човек! СРБ!

А кад је требало да се уложи неки динар у њега, окретала се глава све док није дошао код ''глупих'' Амера...

Predmet iz zone sumraka.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Не рециклира се само тоалет папир, не. И фазони су подложни рециклирању. А кад се претера у обради исти је осећај, није пријатно, не набаци ти осмех на уста, већ те само изиритира, као да шмирглом бришеш буљу. Стање је додатно погоршано интернетом. Колутање очима, које је раније била резервисана реакција за форе са шоља и честитки, сада је ту на сваком кораку. Хипер-инфлација фазона. Нико апарате да им искључи, само им стављају нову кесицу инфузије на дневној бази.