Biti opterećen recidivima prošlosti koji te ometaju u daljoj karijeri, a i u privatnom životu. Najčešće se ova fraza vezuje za političare, bivše kriminalce i sve one koji imaju "zanimljivu prošlost".

Nekada poznat po tome da je javno propovedao kršenje saobraćajnih propisa, kao i specijalno pevanje kroz samo jednu nozdrvu, danas je ovaj kantautor (?!) poznat po tome što u dnevnom listu Alo objašnjava seksualne poze čitaocima ovog kultnog časopisa.
Baš me zanima da li se ostatak naše estrade jebe.
Uglavnom, slengovno: Razume se.

Opis zabačenog predela, (srb)vukojebina.
Tu se ni Memedović ne bi zavlačio.

Klasičan zajeb odavanjem svog zanimanja pred gostima za stolom. Umesto snimanja u oval na sredini stola koje parče mesa da grabne, primoran je slušati pažljivo celokupnu simptomatologiju prisutnih, koju je polagao na trećoj godini. Počevši od babe sa visokim krvnim pritiskom, preko kuma sa upalom prostate, do mlade snajke koja otežano diše.

Кажеш у шали за другара који не може да те победи ни у једном надметању. Штавише, отресеш га сваки пут, али он има вишак самопоуздања, тако да је увек спреман да уђе у дуел и уверен је у победу максимално.

Slobodno vreme koje se nekim slučajem uglavilo između dve obaveze. Može biti sat vremena, dva, dan, nedelju dana, pa čak i mesec, ako ne i više. Takođe može biti period do nekog posla za koji se valja spremiti.

Peting sa studentkinjom muzičke akademije.

Opis rada sudskog izvršitelja.

Majka svih odjeba, ćale svih spustova. Krajnje neprejebiva fraza iz oldskul repertoara krajnje neprejebivih fraza, koja se do danas toliko ustalila u svakodnevnom govoru na ovim prostorima da se bez nje isti ne može ni zamisliti a kamoli...pa, govoriti.

I dok “štapovi za pecanje” i “auspuh” predstavljaju tek simpatičnu i prijateljski nastrojenu igru reči inspirisanu pomalo onomatopejskim pitanjima “A?” i “Šta?” rendom sagovornika od prekoputa ( što se, svakako, više dâ povezati sa slab(ij)im sluhom istog nego li nečim drugim ), izraz iz naslova svom korisniku pruža mogućnost daleko ličnijeg obraćanja pomenutom - ukoliko, razume se, odgovarajućim šlagvortom iniciran. Ovo “ličnijeg” skoro i da podrazumeva kombinaciju sa nekom psovkom ili barem brecajućom kadencom u produžetku, ali i bez toga ovaj će cinični metak pogoditi tamo gde treba. Molim vas da sada pređete na primere. Hvala.

Цвет који је постао симбол препорода српске војске у Првом светском рату због способности да ако се осуши, уз мало кише поврати своју првобитну лепоту. Цвета само на подручју Кајмакчалана, и тиме нас подсећа на надљудске напоре које је наш народ доживео прелазећи непрегледне планине Албаније.

Да не бисмо наставили традицијом заборављања лепшег дела наше историје, и били националисти и патриоте без икаквог знања о нашој вери, традицији и историји, овај цвет говори нам много тога. Да смо имали најчаснију војску у рату, да смо потомци људи који су вековима давали крв да територија на којој живимо остане наша, да смо на путу да то све протраћимо, и изневеримо ђедове. Зато, владо, Европо, гази тихим ходом, опело гордо држим у доба језе ноћне, над овом светом водом!

Način na koji neki ljudi iskazuju neizmjernu sreću što su posle dugo vremena vidjeli dragu osobu.

Čuveni tet koji je bio izuzetno popularan tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".

Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.

Туцана. Паприка.

Merna skala koja se najčešće koristi van svog definisanog opsega.

Fetiš za određene osobe, iz neobjašnjivih razloga.

Ако имало држиш до себе и сматраш се правим домаћином и патриотом, посећујеш манифестације попут вашара. Ако не, прво мораш да схватиш шта је то вашар, панађур, кирбај или како се то већ зове у твом селу. Твоје село нема вашар? Дабогда ђецу за лактове водили.
Не, вашар није леп народни обичај и место где је пожељно повести целу фамилију као да идете на Дејвис куп у Арену, обучени у одећу за славу. Бар не последњих дездваес година. Јер то више није више бенигно и безазлено окупљање припадника једне етничке скупине у порти православне цркве где се врши трговина бозом, лицидерским срцима и, да је среће, тамнопутим робљем. Па добро, можда јесте, али до раних поподневних часова док се не сјате дивље хорде малинара и дрвосеча. Хардкор момака. Онда нема места зајебанцији - кући, намири стоку, слагалица па Аранђел. Управо та екипа је битна за ову причу јер се овде прича о шатри, незаобилазном елементу таквих хепенинга.
Шта је шатра? Шатра је угоститељски објекат у коме те конобар пита "Штаћеш" уместо "Изволте". У очима неког архитекте јако једноставан, прост као и наш човек, домаћин. Велико парче цераде са неколико шипки које служе као носећа конструкција и хладњачом иза. Не шатор. Тако кажу педери. У шатри столови. Али не као кад је свадба или некада давно испраћај. Битан је распоред столова, јер у овом случају столови нису спојени, већ сваки стоји за себе. На породичном весељу под шатром седе људи блиски, међусобно вољени. На вашару је друга ствар, ни са ким не делиш симпатије и свакога гледаш као свог потенцијалног убицу, а са својим убицом не седиш за истим столом осим ако си за то потписао код матичара. Други битан елемент под шатром је бенд који у свом имену има реч бенд са женским вокалним солистом која није прошла аудицију за Звезде Гранда, већ је отерана са позорнице после прве строфе. Дакле, ужасне вокалне способности. Ако ти не ваља, иди у неки фенси ресторан па слушај Оливеру Ћеху или тако те скупље курве. И трећи, најбитнији елемент без кога би вашари нестали брзо попут половина куваних јаја на овалу са предјелом - гого секулић играчице. Госпођице без новаца, срама и рецептора за хладноћу у кожи (или како се то већ зове) јер одлично подносе све временске услове оскудно обучене, као да су пиле антифриз. Е, оне су те које су кључне за ово писаније.
Ако си икад био у таквом угоститељском објекту, (мого си да прескочиш довде јер сам објашњавао овим урбанима шта и како) сигурно си приметио једну појаву која мене изузетно иритира, а виђа се изнова и изнова. Дакле, неке скупине људи који стоје на улазу у горепоменути објекат. Да те подсетим, куцај "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" у јутјубу. Да се не мучиш, јер знам каква си ленштина, ево ти линк. Е сад, какви су то људи? Као што видиш, одређене старосне доби, обично адолесценти. Момци из руралних подручја, са сома кинти у џепу, донираних од стране родитеља уз речи "Ево сине проведи се нађи неку женску прцај тако сам ја кад сам био млад а и после мало јебига немој рећи мајци". Обучени у пазарске фармерке и ариљске дуксеве и боди мајице. Са трибалима. У оба ушеса минђуше са цирконима, у коси онај гел Макси рози, на паркингу остављен кинески скутер. Са трибалима. Пошли су са мишљу "Ајмо мало, биће пички, јебига." Ниједној нису пришли, немају никакву жваку и једноставно нумеју. Онда се сете: мајку му јебем има тамо подшатром код Шкемпа неких фукси што играју и дају пичке одма, само једва чекају да им приђе нешто скурцем, то бре све Венди до Вендија. Дођу пред шатру, а тамо већ нешто чека двадесетак истих таквих паћеника. Сконтају да је ваљда скупо пиће, а фуље још скупље. Ђеш давати 200 динара за пиво кад има за шесет испред Мечкине продавнице. Препушташ пипкање ужеглих, знојавих спојлера који се тресу на телу неостварене фризерке, професорке социологије или раднице у металоглодачкој индустрији маторим нежењама, малинарима и дрвосечама као и локалним шверцерима док шатра зврји полупразна. Кисело грожђе, јебига.

Samovoljna izolacija i izdvajanje od ostatka društva. Izraz je prvu širu primenu našao u bivšoj JNA, u modu ponašanja vojnika albanskog porekla, iliti Šiptara.
Uvek su se izdvajali u grupice i izbegavali mešanje sa ostalim narodima i narodnostima na odsluženju vojnog roka.
Skupe se na izdvojenu gomilu, ćućore nešto na maternjem jeziku i slušaju Radio-Prištinu.
Zanimljiv je podatak da je Radio-Priština (bar u to vreme) imala najjači predajnik na Balkanu. Čak su je i na karaulama Slovenačko-Austrijske granice mogli hvatati. Slučajnost?

Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija - od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.

Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...

Australijsko vrapče. Najčešći kućni ljubimac ljubitelja ptica, vrsta papagaja dimenzija malo većeg domaćeg dživdžana, al' šareno i krešti malo drugačije. Ipak, od svih vrsta egzotičnih ptica, ova je najjeftinija i najpristupačnija, a samim tim i najrasprostranjenija, tako da više i nije tako egzotična. Kao i sve ptice, ne krasi ih neka inteligencija, kenjaju stalno (ali na sitno zbog vlastitih gabarita) ali su šareni i zabavni. Doduše, taj zabavni deo je manje zabavan kad se raskrešte rano ujutru, ali to se rešava zamračivanjem prostorije ili bacanjem neke krupnije tkanine preko kaveza.
Ime su verovatno dobili zbog prugastih šara na krilima, a pošto su sitni, moralo je u deminutivu. A za sličnost sa najopasnijom divljom mačkom u ženskom rodu možemo zahvaliti savršenosti našeg jezika.