
У суштини реторичка завршница излагања са неповољним исходом по твоје намере, након које остаје само да савијеш шипке и свој план, управо претворен у трице, покупиш зогером.
Прекид линка за комуникацију, са немогућношћу поправке.
- Е па супер, клинци код бабе, баба за деду, хехе... Него, могли бисмо да одвојимо мало времена за нас, а?
- Е, па да знаш да хоћемо. Треба да одем до фризерке, а тетка-Симка се најавила на кафу. Поподне имам и да орибам купатило. Ти би могао да се обријеш и видиш где ћеш са оним твојим мартинкама, заузимају два квадрата ходника. Биће нам супер сад кад имамо времена!
- Да, да, сигурно. Ццц...
- Што? А шта си ти мислио?
Мало си се зајебо, дечко. Не иде то тако у животу како ти мислиш да би требало. Ти си само најобичнија пичкица од метар и 20 кила којој реалност живота поломи ребра, бубашвабо једна ружна. Мислиш да ће неко цео живот да толерише твоја срања и трпи твоју бахатост? 'Оће, боли га курац.
Зашто си остао сам? Зато што и ми Цигани душу имамо, куме. Не можеш довека неког да газиш и понижаваш, да га јебеш у здрав мозак, да користиш његову доброту и љубав, а да не очекујеш да те се тај неко батали, окрене и оде кад му прекипи и докурчи. Заувек. Па ћеш да се чешеш после и где те до тад није сврбело. Кад нагазиш на грабуљу, држалица мора да те млатне по сред челенке.
Тако то иде, буразеру. Како сејеш, тако ћеш и да жањеш.
- Ово је бре душманска држава, ја десет година учио да предајем социологију, дочекасмо ту диплому са три укућана мање него кад сам био бруцош, ено слика са уписа, отац и мати са природном бојом косе, здрави, насмејани.. Сад изгледају ко да устали из гроба.. Променио сам две државе, 4 председника, 6 премијера а да нисам мрдно. Ја на биро они ме терају у курац, још ми рекли да сам нерадник а ја дошао да питам за посао. Зоран се у гробу преврће, јел за ово попио рафал, збогом Србијо ко последњи изађе нек угаси телевизор и закључа кућу двапут.
- А шта си ти мислио синовац, ће да завршиш за јебиветра, а да те неко после доживљава озбиљно, што ниси учио медицину или за инжењера па да се углавиш у дом здравља или у неку овакву фирму да ти упадне кашика у мед. Јок, он оће манекен да буде. Ти свирање курцу с катедре залуђеној омладини која не зна шта ће од беса, па студира, називаш послом? Немој да ме зајебаваш, бре. Имаш срећу што си мени запао, да те научим шта је занат и радна обавеза, и од горих сам направио људе. И немој да ме нервираш, него ми додај тај чекић да угодим ову осовину, па иди стави кафу и сипај нам по ракију, бар неку вајду од тебе да видим, попишам ти се на диплому кад не умеш ни шраф да зашрафиш. Говно једно бескорисно.
- Одмах, мајсторе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.