To je srpska verzija Ajnštajnove zagonetke.
- Deda ne sme do zvučnika, jer mu smeta glasna muzika.
- Baba ne sme do stuba, jer mora da vidi celu salu.
- Tečina ćerka iz prvog braka ne sme za isti sto kao tvoj brat od strica, jer su imali vrelu letnju avanturu.
- Ćaletov kum ne sme sa većinom zvanica, jer čovek trguje polovnim automobilina, čak je i tvog ćaleta zajebao.
- Stric neće blizu wc-a, jer nije on baba sera.
- Mamina kuma neće za isti sto sa tvojim komšijom, jer mu je namestila otkaz na prošlom poslu.
- Ćale neće za isti sto sa kevom, jer mu brani da pije.
Najviši stepen borbene botovosti.
Usled trenutnih dešavanja u južnoj pokrajini, predsednik je podigao vojsku na najviši stepen borbene botovosti.
Bilo koji misteriozni kompjuterski program koji učestalo donosi neki baksuzluk.
- Ne mogu da vas nađem u sistemu. Da li ste sigurni da ste zakazali pregled za danas u dva?
--------------------------------------------------------------------
- Nije prošla uplata kroz sistem, nešto se zapucalo, neće danas leći plata.
--------------------------------------------------------------------
- Jebi ga, sad te imaju u sistemu, bilo kakvo sranje da se desi murija će prvo tebe da cima.
Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom "Krivični Zakon Srbije" koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa "Evo kako sam silovao sve te žene i decu" ili opisi kukanja sa sahrana i tako to...
Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.
- Šta radiš to, ženo?
- E, sređivala nešto, pa našla stare slike iz osnovne. Uvati me malo nostalgija...
- Da vidim... Je li, šta je i ko je ovo?!
- A, to mi slika sa razrednim iz osnovne.
- A?! Da se ja danas slikam sa mojim učenicama ovako, ležeći na livadi sa konzervom piva u rukama dok ih grlim, bio bih na dnevniku, i to pre Vučića!
- Ne preteruj!
- Ne preterujem! Joj, pa kad bi novine nastavile... "Ovo je perverzni nastavnik za koga se sumnja to i to"... Pa, onda tek komentari na FB tipa "Treba sva ta prosvetarska govna pobiti do zadnjeg"...
- E, sad ga stvarno pretera! Pa, nije to baš tako! Eto, taj čovek na kraju postao i direktor škole!
- Aha... Preko koje stranke?
- Pa, ovaj... PreCednikove...
- Nemam ništa više da dodam!
Prilika da tvoj deda pokaže od čega je građen.
- Dete dodajde mi onu bezbolku i sipaj mi jednu ljutu, pa da krenem.
- Sretno, deda. Vrati se sa ćevapima ili u ćevapima.
Povik kada počistiš liniju u tenisu
-Kako te šurim danas sve Lukas do lukasa jebote
-Ajde bre triput si je ramom puko kenja te ko Pavkova protiv Liverpula
______________________
-:šmrrrk: KO JE LUKAS BRE IDEMO
-Sine mislim da je vreme da se iseliš ljubi te majka
Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.
- Drago mi je, gospodine. Znate, ja Vam ne vjerujem puno u životopise. Recite mi, za početak, kako izgleda Vaš posao iz snova?
- U svojim snovima ne radim, šupičkumaterinu.
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.
Nije svakom dato da bude vrhunski fudbaler, doktor nauka ili pilot. To je surova istina, kojoj se ljudi često opiru.
Naoružani Daning-Krugerovim efektom i mudrim izrekama "Sve je to isto", "Mogu ja to" i.t.d. mnogi smelo jurišaju u susret svojim ambicijama. Poput vozača Škode Oktavije koji je uveren da je njegov auto u rangu Audi A4 Quattro, ili barem Passat-a CC ("sve je to VW tebra") , pa hrabro kreće u preticanje preko pune linije i završava život u bloku motora TAM-a iz 1989.
- Milika izaš'o iz tvorza.
- Da, videh ga na ulici pre neki dan.
- Kaže, neće više da valja vutru. Završio neki informatički kurs dok je bio unutra, pa sad kaže ima da upiše RAF. A u međuvremenu kupuje opremu za rudarenje kripta.
- <dubok uzdah> Škoda Oktavija, tebra ...
Bez obzira na reputaciju, vukovi jedu samo kad su stvarno gladni, za razliku od Pacman-a, kome je proždiranje jedini smisao njegove egzistencije.
- Gladan sam ko pekmen. Napraviću pustoš u frižideru.
Oženio devojku vrlo sumnjivog poštenja i polnog zdravlja. On je izgleda baš žurio na voz čim nije došao na red ranije, dok su se svi ostali izređali. A ona je iskusna, zna vrlo dobro kako da se proda. On je jednom okrečio, a koliko je pre njega gletovalo...
A: Jesi čuo da je Milanče oženio Snežanu?
B: Šta fali brate ona je ko boginja svi su je preležali hehe.
A: Nesrećni Milanče, samo je okrečio tamo gde su mnogi gletovali...
Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba - okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.
- Jesi se čuo sa Jelenom?
- Druže, Kosovo da vrati ne bih joj oprostio...
Suptilno ukazivanje domaćinu slavlja, ili konobaru zaduženom za sto za kojim se nalazimo da je sat kulturnog i umjerenog ispijanja alkohola davno otkucao svoje. Dok važe norme uljudnog ponašanja, red nalaže da se piće sipa iz položaja podlaktice koja vodoravno stoji sa stolom, dok se težište u kojem se nalazi flaša kontroliše odmjerenim pokretima šake. Pri tome se pazi da se piće pažljivo dozira, da količina tečnosti ne premašuje 2/3 pivske čaše, odnosno da se žesta sipa po propisanom normativu.
Naravno, kada nam leti sto vrana nad glavom, ili kada ode mast u propast, odnosno - sasvim suprotno kada bogu prođe tiket pa nam se slavi, društeno-prihvaćeni metodi točenja propisani Bontonom padaju u zaborav.
Tada na scenu nastupa opuštena motorika, ruka koja toči mijenja nagib, sa tendecijom vertikale, a šaka postaje odveć labavija, dok piće sa svakom turom sve više preliva čašu.
Lica zadužena za sipanje često ovo zaboravljaju, ili se prave Englezi, pa od šljivovice ili zidarskog piva umisle crni čaj sa mlijekom, te i dalje poštuju gorenavedena pravila, kojima nakon što alkohol prodre u krv, više mjesta nema.
- Brate, nije da ti brojim, al' ovo ti je peta već, a nema ni pola 10. Daj prikoči malo, inače ćeš se opet usrati. Još malo pa ćeš slistiti bokal.
- E, torima, 'aj ne glumi britansku kraljicu, nego olabavi ruku i sipaj još tog vinjaka. Ne plaćaš ga ti već firma. A što se tiče sranja, vidiš da sam se pozicionirao kraj wc-a da mogu elegantno da se istovarim kad zatreba.
Kad bode oči od prvog trena ali reakciju koči domaće vaspitanje.
- Ne mogu da ne primetim, Vi ste malo radili na sebi?
- Vi tek sada primećujete? Pričamo već pola sata...ovaj...malo sam dodavala. Po par kubika po usni, po kile u svaku sisu i u jagodice neku siću.
Udaja promiskuitetne devojke u poštenu kuću.
-Brate, dal se Ljilja Rupa udala za ovog učitelja? Nema ko je nije gazio!
- Da bre, predala za legalizaciju.
Pi ar šarena laža, izmišljotina manje uvjerljiva od Šeherezadinih bajki. Ruralni šarm je navodni kvalitet manjih gradova koji nisu izgubili kontakt sa svojim seoskim zaleđem, pa konsekventno nisu izgubili ni "dušu". Navodno je to ogroman turistički potencijal, jer sretni turista može provesti vikend u urbanoj sredini istovremeno se osjećajući kao da šetka livadama i proplancima prateći stope pradjedova, nebitno da li svojih ili nečijih drugih. Seoski turizam usred grada! Jes, kurac!
- ... i kao što vidite, turistička ponuda Laktaša je raznovrsnija nego što ste mogli i pretpostaviti. A evo, u susret nam ide jedan lokalni mladić (snimaj!), djeluje da je malo popio, ali sve je to duša ovog grada.
- Slaninom se sa tavana 'ranim, đe se đedo objesio lani, jooooj!
- Divno, divno, to je ono što daje taj neophodni ruralni šarm ovom gradu! Reklo bi se da umijete lijepo da zapjevate, može li nešto ekskluzivno za naše gledaoce?
- Ček samo da pljunem! AHRRRAK-PUUU!
Veća vodena površina na kraju pešačkog, a pre trotoara koju svi prelaze u baletskim skokovima.
Nadimak bilo kog lika koji prečesto traži faul na basketu za svaki nežniji kontakt.
Nastao neznatnom modifikacijom prezimena proslavljenog grčkog košarkaša Georgiosa Printezisa.
- Aaaa! Faul!
- Vidi ga ovaj Princezis, pa jedva da sam te pipnuo! Nije čak ni otvoreni prelom.
Zlatno nepisano automehaničarsko pravilo.
- Majstore jesi mi zamenio ulje?
- Jesam komšo. Al primetio sam i da ti otišao prednji kinetički zglob, pa pločice ti izlizane a i pumpa bi mogla na remont. Ima tu još štošta da se menja. Brinem za tvoju bezbednost. Eto ja bi ti to komšijski, povoljnije uradio. Možeš sutra popodne da ga doteraš pa da počnemo...
- Mršupičku materinu.
Naša verzija bi bila papučar, al nije to to. Simp je mnogo mnogo gori.
To su ljudi, biološki fenomeni, beskičmenjaci a sisari, koji svaku ali svaku žensku osobu obožavaju kao da je Boga uvatila za muda, više puta. Nema veze koliko ih žene terale u kurac od konja, oni su tu da budu sluge pokorne i da joj poližu đon kad u gomno ugazi. Što je još gore, ovi ljudi nisu mazohisti, ne loži ih to, nego ih je reddit sakati (i slična sranja sa zapada) potpuno ubedio da su žene neka sveta svemoćna bića, koja su tu da bi ih oni, smrtnici, veličali. Ubedljivo najgora stvar kod ovakvih pojava je do kog jebenog ekstrema oni idu. Ne, oni neće pičke. Oni duboko u svom umu veruju da to ne zaslužuju. Ne, oni ne glume da bi nešto dobili (nudes, ili još bolje, ausvajs), oni su jednostavno pukli. I jezivo je. Ovi likovi su oni koji kupuju nošene gaće, čarape, uloške i tampone (da - korišćene), znoj koji je neka maramica upila, dlake i slično i to za 500+ evra bajo. Šta s tim rade, Bog sveti zna. Verovatno se mole pre spavanja i ujutru kad ustanu, ne znam. Tampon u džep za sreću. I naravno, ovakav sjeban um odgovara droljetinama koje izgledaju kao onaj morž iz filma Tusk a ličnost im je na nivou nadrkanog zamorca pa rade šta hoće s ovim debilima. Ovi ljudi su razlog zašto svaka kučka ima preko 5000 pratilaca na bilo čemu a kvalitet nula. Oni su razlog zašto postoji ovo novo e-girl sranje na internetu. Pored toga što kupuju ono što sam naveo, takođe i PLAĆAJU RIBE DA IGRAJU SA NJIMA LOL/KANTER/ŠTAGOD PO DVESTA EVRA SAT KRSNA SLAVO!!! Ja protiv prostitutki nemam ništa, to su žene koje pošteno zarađuju za leba, al OVO. Jebote mogo bi i ja da prodajem slike levog malog prsta na nozi možda bi i dobio koji dinar. Vrhunac ove zajebancije je kad je neka klošarka sa Instagrama ili odakle već, kojoj je ćale kupio komp, uzela da prodaje vodu iz kade u kojoj se kupala, i svoj URIN. U nekim fensi teglicama, još i etiketu ima kao neki stiker, simbol kvaliteta šta znam. Ovo (bukvalno) govno se prodalo odma. Pa je izbacila novu turu i digla cenu.
Dan ti jebem. Sve je otišlo u sto kuraca.
• Oh draga moja, bukvalno bi dozvolio da mi iglama isteraju oči pa da me onda jebu tri crnca samo da omirišim stolicu na kojoj si sedela pre 6 godina
• Drkam na tvoj dlakavi, znojavi pazuh, poslao sam ti 600e za 10 slika <3
• Neka kurva na internetima: Oh da, simpovi ne postoje, svaka devojka zaslužuje da joj se klanjaju.
