Прави представник домаће дестилеријске иницијативе.
Индустријска текућина којој није додавано превише ароме, боје, и осталих флафичастих ствари које и иначе једине праве разлику између медицинског алкохола и домаћих индустријских дестилата.
Не! Ацетон који послуже у кафићу мирише на ацетон, безбојан је као ацетон, гори ти утробу попут ацетона, и то ради бескомпромисно, јер зна да онај ко је довољно луд да поручи било какво јаче алкохолно пиће у нашим кафанама и неће знати да разликује обичан ацетон од квалитетног пића.
Некад му дају шаљива имена попут "водка", "виљамовка", "лоза" и слично, које треба да оправдају кафеџије који ацетон из апотеке наплаћују скупље него кока - колу и на њему зарађују више него дилери дроге.
- Конобар! Дај једну виљамовку дуплу и чашу обичне воде!
- Ево, господине.
- У што је ово добро, како гори утробу! У, ал ми се замагли свест, колко брзо и јако удара! На рану да га ставиш! Конобар, дај још једну дуплу Виљамовку овде и чашу воде!
- За минут господине, само да тркнем до апотек... магацина.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.