Fobija odnosno strah od visine.

Strah od visine. Fobija koju dobijaju svi koji se dočepaju vlasti.
Ko god se popeo na te visine poznatije kao "fotelja" odjedanput postaje akrofob i vrlo je teško i da pogleda dole a još teže da sidje sa iste. To je otprilike neka polufobija. Kao dete koje se nekako popne na trešnju, ne gledaj dole i nebo je granica. Onda jede koliko hoće i kad treba da sidje usere se od straha i zove ćaleta.
Ali naši političari su hrabri i oni se odlučno suprostavljaju strašnoj fobiji. Interesantno je da nijedan od tih političara nije bio akrofob pre nego što se popeo na fotelju. Jebešga, valjda žele da pobede svoj strah tako što se svakodnevno bore protiv njega. I kad napokon pobede fobiju(najedu se trešanja), onda se povuku kao dikretni heroji.

Kada mi u wc-u dok vrsim nuzdu (citaj: pisam) iz prednjeg dzepa zazvoni mobilni telefon, a ja ne smem da ga izvadim jer se bojim da ce pasti na zapisane plocice, ili jos gore - upasti u klozetsku solju.