
Прво што ћете чути од неког рођака чије сте име скоро и заборавили кад вас сретне после много година. Смор у најави наравно јер ће вам истог тренутка постати болно јасно у ком ће се правцу кретати даља конверзација. Детаљан опис вашег тренутног физичког стања вам не гине. После ове топле добродошлице обично следе коментари типа: задњи пут кад сам те видео био си оволицки (руком показује на ниво WC шоље), мало смо се угојили - мора да је од учења, како си леп - оригинал ћале, види те јаке руке - мора да вежбаш сваки дан... После овога обично следе нека подједнако пријатна питања као што су: како напредује факултет, је л' имаш цуру, кад ће женидба, кад ћеш у војску, је л' те слушају маторци итд.
Мој рођак са села... сморчина дебела.
Obavezna rečenica koja se ponavlja svake godine na rođačkim skupovima. Priča se iz kurtoazije, kad nastupi pauza u razgovoru.
- Luka sine, al si poras'o!
- Baba bre, de sam poras'o, imam 25 godina, matora drtina...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.