Poteklo je od engleskog 'Hello'. Igrom gluvih telefona preko raznih jezika Evrope u srpski stiglo je samo 'alo'. Prvobitno se koristilo kao znak da ste digli slušalicu onom sa druge strane veze koji to ne vidi. Danas ako se neko dere, drati se 'alo', a nema telefon u ruci znači da je besan. Ako se Vama obraća, a veći je od Vas - nećete se lepo provesti. Uopšte uzev, što je duže 'a' to je neprijateljskije i 'alo', a što je duže 'o', obrnuto.
Aaaalo, bre,pa de gledaš? Ko ti dade dozvolu?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.