Pisanije koje počinje na prednjoj strani 'kuferte' i koje počinje sa....
Mom dragom unuku Perici u beograd
a završava sa..
Poznaje ga komšija poštar Pera
Čudno, često i stignu!
Старији сленг у равничарским крајевима. Место пребивалишта, али увек тачно.
Лизалица на путу, живци прораде
- Добар дан.
- Добар дан.
- Возачку?
- Кући ми је.
- Саобраћајну?
- Кући ми је.
- Личну карту?
- Кући ми је.
- А где ти је кацига?
- И шлем ми је кући.
- Па добро где си ти пошао?
- На гробље и јако журим.
- А шта ћеш на гробљу?
- Идем да певам.
Цајац намршћен, опалиће га лизалицом по глави
- Да певаш? Јеси ти луд или пијан?
- Не ја сам појац а сахрана само што није почела, ако окасним господин попа ће ме утоп метнути а народ ... хм народ ћу послати у полицијску станицу!
- Јес ти стварно појац?
- А ти си нов у селу?
- Па јесам.
- Види моја атреса је та и та , ако оћеш да ми пишеш нешто ту ме нађи а сад стварно морам на сарану.
- Доооброооо ајд овај пут ћу ти прогледати кроз прсте, али други пут...
- Е хвала цајац, частим те пивом, а сад морам да идем стварно, ајд поззз
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.