Апсолтни еквивалент појму "руски романи", кад су у питању филмови. Троипочасовна остварења без и једног удеса или испаљеног метка, а која ипак стварају баланс између њих на једној, и холивудских блокбастера на другој страни.
Култна сцена у филму:
Главни јунак пеца. Кадар траје 15 минута. У шеснаестом минуту пловак почиње да понире! Сцена напета до бола! Ако не упеца довољно рибе, како ли ће прехранити породицу?! А, Јоићи Натсуо има да му запали фамилију... Вади улов. Камера му зумира очи. Тај поглед који допире из јама од наборане, испечене коже, гледаоцу говори довољно. Поново је упецао Sony тројку. Тај застарели крш који већ свима досадио! Камера се окреће ка пропалом апарату, и не помера још једно десетак минута, док се у позадини чују галебови и звуци таласа...
Remek-dela sedme umetnosti u kojima sve glumice imaju alabasterski ten i nevin pogled a svi glumci stidne dlake duže od spolovila.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.