Летећа живуљка из реда барских мувара (лат. drosofilia vulgariѕ klabingus). Настањује барове, ноћне клубове, а понекад се може наћи и у ресторанима и хотелским предворјима. Лови ноћу. Карактеришу је витке обнажене ноге, обиман грудни кош, кретање лагано попут њеног морала и изузетно развијено чуло мириса. У стању је да осети депримираног предузетника, припитог банкара или усамљеног доктора на супротном крају објекта.
Налик муви це-це, барска мушица такође за циљ има изазивање спавања. Устремљује се хитрим прелетом до суседне столице и започиње ритуал који се састоји од ласцивних покрета и сладуњавог зујања. Жртва је обично већ омамљена алкохолним дериватом, те мушици преостаје да је докрајчи у њеном сталном или привременом станишту. Снажним крилима у стању да исцеди и најзадртијег бумбара.
По свршетку се храни новчаним апоенима, чија величина варира од статуса "жртве".
- Ћао! Делујеш ми тужно.
:Седа и лагано прекршта ноге
Ако би ми платио пиће, можда те развеселим, хехе.
- Симонида, је с' то ти?
- Овај... Ја сам... Миле!? Откуд ти у велеграду? Ала си се скоцкао...
- Дош’о на сајам фреза и прикључних машина. Него, које радиш овде ноћи, лебац ти пољубим, тако наџиџена? Зна ли ти татко да си овде?
- Ма пусти... Зарађује се за леба... 'Ај у здравље, идем даље...
- Чекај бре, мало... Шта рече да пијеш, хехе?
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.