Komad mesa sa telećeg buta bez kostiju, istanjen i uvaljan u brašno, jaja i hlebne mrvice i ispržen u ulju. Kada se sa hladne i bajate bečke šnicle ostruže omotač i ista podgreje na roštilju, tek toliko da se na njoj ocrta rešetka, može se pijanim gostima podvaliti kao vešalica sa roštilja. Ukoliko se, pak, tako oljuštena samelje i izmeša sa paradajz sosom i origanom, dobije se preliv za špagete bolonjeze. Na kraju, ako je dovoljne veličine, bečku šniclu možemo ostrugati samo sa jedne strane, premazati ostacima bajatog kajmaka, urolati i podgrejati, i poslužiti kao Karađorđevu šniclu.
Pojam kulture među šniclama. Bečka škola je ima na meniju, svakodnevno.
Odrezak mesa koji izaziva nekontrolisano širenje očiju.
Sinonim za najbolje jelo u studentskim menzama. U moru bljutavih i loše spremljenih jela, bečka šnicla se doživljava kao apsolutno najbolji izbor u jelovniku. Mogao si da uzmeš bečku šniclu samo ako si imao sreće da se nađeš na pravom mestu u pravom vremenskom intervalu, ne duže od 10 minuta.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.