Stari, direkt iz devedesetih, zemunski sleng za sve automobile marke bemve ili kako ih popularnije skoro svi zovemo, bembare.
Ovaj izraz inače nije koristio baš svako, jer se ne izgovara jednostavno, već se prvo slovo, B, mora izgovoriti tako da pukne, a slovo K moralo je da se tačno onako malo zakrklja kako bi se dobila prava oštrina bez koje nije bilo dozvoljeno da se izraz koristi.
Svakako je trebalo vežbe.
- E ljudi. Sad prolazim pored čika Duletove kuće, kad ono vidim izvode ga panduri i trpaju u kola. Šta li je napravio?
- Ma uz'o bekriju od sina i kod Fontane pokupio sa sto neku babu na ulici. Razneo je. Kažu da su joj veštake našli na tendi od Hleb i Kifle, a ceger kod Meka.
Onaj koji je u narodnjačkim pesmama uvek pozitivan lik, za razliku od pijanice koji je u potpunosti diskriminisan.
Zaista ne vidim neku bitnu razliku između ova dva pojma, ali čim su ih žene klasifikovale, pretpostavljam da bekrija, kada se vrati kasno kući ima volje da još i oplete svoju snašu, dok se pijanica stropošta mrtav u krevet pored nje i istog momenta i zahrče...
- "Moje srce sreću ne krije evo meni moga bekrije cele noći lutao je pa se napio dobro mi se vratio."
- "Hoću babo, hoću bekriju, bekrija je delija on ce da me voli hoću babo, hoću bekriju"
- "Zašto dušo ne dođeš, da me kuči povedeš. Da ti svoje srce predam, da ti staru majku gledam, Mito, Mito bekrijo..."
Pijanica sa stilom. Šmeker kakav se jednom rađa. Gospodin, omiljena mušterija u kafani koja je godinama posećivanja iste izgradila veliki ugled i poštovanje.
On je uvek doteran, crno odelo sa maramicom koja viri iz džepa i uvek raskopčanom belom košuljom pri vrhu je njegov zaštitni znak. Sveže obrijan, često sa ostavljenim "italijanskim mafijaškim" tankim brčićima i nauljenom kosom koju tera na stranu.
Kada ulazi u kafanu, muzika istog trenutka obustavlja svoj repertoar da bi ga ispoštovala pesmom "Bekrija" od Ane Bekute dok on vadi i daje pevačici jednu "crvenu" koju ova iz tolikog poštovanja prema njemu sama sebi stavlja među sise jer, čovek je gospodin i ne može sebi da dozvoli takav prostakluk.
Na njegovom stolu u uglu pokraj šanka čeka ga njegovo piće, piće koje su konobari nazvali po njemu. A zašto nazvali? Pa zato što je to čovek od koga zarade još jednu platu količinom dobijenog bakšiša. Jednostavno, svi ga vole jer zna sa ljudima. Ukoliko se nađe i koje dete u kafani u društvu roditelja on se neće dvoumiti da izvadi koju stotku da "mali kupi čokoladu".
Na kraju večeri njega čeka taksi, pozvan od strane jednog od kobara i on sa istim stilom sa kakvim je došao sada odlazi, samo sa 1,5 do 2 promila alkohola više u krvi.
Kažu da majke savetuju svoje sinove rečima "Sine, ako moraš biti pijanac, budi to bar kao on da te ljudi po dobru pamte".
Likovi koji se pojavljuju u reklamama za pivo glume da su bekrije.
Slika bekrije koja se nalazi na etiketi flaše piva, isto je kvazi.
Pravi bekrija je uvek u kafani, kiti pevačicu kešom i plaća ture za celu kafanu.
Pravi bekrija nema vremena da se slika za omot. Još manje ima vremena da snima reklame.
Ni prošo kraj matroza, neženja, cuger, kartaroš, na koga li je samo?
Malen je sobičak srce bekrije...
Osoba blisko povezana sa korupcijom od koje se konstantno traži da “podmaže”.
Mito, mito bekrijo
Tako te zovu kad se pročuje po selu da si se napio, normalno da se to pročuje dok se ti još nisi ni otreznio. Nebitno to što ti imaš četrn'es' i to što to beše tvoje prvo pijanstvo, pokazao si potencijal, obeležen si. Preko noći si postao jedan od njih, postao si bekrija.
A šta i očekivati, poznato je da kad na selu prdneš pričaju da si se usr'o.
Dobar je mali, bekrija.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.