Bekrim Đogaj

Verovatno najupečatljiviji lik svete bratske trojke Đogani, koju čine još Hamit, kao najstariji, i Gazmen, najmlađi. Bekrim je verovatno srednji sin (sudeći po domaćoj vikipediji) srednjeg sina a rekao bih i najružniji od sve dece, ali to nikako ne umanjuje njegov doprinos na domaćoj muzičkoj sceni kulturnih hibrida sredinom zlatnih devedesetih. Postoji i četvrti, nepriznati brat, Sandro Đogaj, znan još i kao Sani Đogani, osnivač skroz nebitnog dens dua s još jednom poluraspalom dronfuljom, koji pokušava da se na konto iskusnije braće ogrebe za parče muzičkog neba. E pa bravo Sani sine, samo udri! Napravićeš i ti valjda neki hit, nekad.

U narodu poznat još i kao Baki Bi Fri (Buckey B3), ređao je redom hitove koji se i dan danas, posle skoro dvadesetak godina smatraju kvltnim stvarima: Olovna Ruka, Blokada, Mrak, i moja omiljena, Pet Minuta, i još pregršt evergrin pesama uz koje se nekad ne samo ludovalo po kafićima već se i život gubio. Znate ono, uđete u kafić da obavite neki sitan dil s nekim kolegom iz voždovačkog klana, odradite to sve kako dolikuje, i po difoltu prilikom izlaska iz tog lokala na vas se namerači Golf kečuga kabrio iz kog trešti Bakijeva ''Da nema me'' i prike iz auta vam saspe pola tetke u abdomen. Doduše, verovatno će taj isti prijatelj da vam održi i posmrtni govor na sahrani al ono, jebeš ga, živeo si brzo i umro mlad, slušao Bakija iako nisi dočekao njegov treći album, al to ti je i bio cilj. A da ne pominjem sad one kilomtere pičetine koja će da ti oplakuje grob. Prelepa smrt.

Pored Bekrimovog milozvučnog glasa red je pomenuti i njegovo umeće u plesanju. Najbliže rečeno - Baki Bi Fri je domaći pandan Majkl Džeksonu s besnom vevericom u gaćama. Jezus Maria, ja mislim da taj stvor mlatara rukama i nogama i kad krene do trafike preko puta gajbe da kupi cigare...