Neko ko je drugi, slabiji ili jednostavno podređen. Neko ko ne dolazi do izražaja od alfe. Nešto slično Robinu - Betmenovom pomagaču.
Žena: Jao, što je lepo ovo, ajde da uzmemo?!
Muž: Ne može sad, nemam para, a i žurimo.
Žena: Gde žuriš, subota je. A i imaš para, znam.
Muž: Polaz' kući, rek'o sam. Ima da slušaš šta kažem. Ja sam za tebe alfa i omega, jasno? Ti si beta, ne pitaš se!
................................
A: Vidi ovog Marka što papučari. Mala mu zavrće jaja opasno.
B: Pravi je beta postao.
Onaj koji je uvijek drugi. Eratosten.
Drugo mjesto na tabeli. Srebrna medalja na Olimpijadi posle poraza u finalu nakon produžetaka. Fridrih Engels. Baz Oldrin. Alfred Rasel Valas.
Ljudskoj maniji za klasifikacijom zahvalni smo za mnoge statistike. Kao poderani himen, ona ostavlja dokaze o onima koji su prvi put probili granice. To su alfe, ljudi čija imena naučimo na početku lekcija iz fizike, filozofije, istorije. Aristotel, Arhimed, Euklid.
Za one koji preskaču politku, ekonomiju, društvo, i odmah okreću poslednju stranu novina, sportsku, da vide rezultate, postoje omege. To su oni koji su zadali poslednji udarac. Poenteri. Njutn, Ojler, Gaus.
Beta je ostavljena najtužnijim gubitnicima. Neki od njih ne dobiju čak ni priznanje da su poraženi. Zbog pedlja razlike koju ne vidi niko do statistika, ta suva bulovska logika, on je ostao na marginama raja kao gledalac sa najboljom kartom. Beta je uložio sebe sa ostatkom tek tolikim da ostane živ (možda ga je upravo to i učinilo Betom?), a za uzvrat je dobio gledanje u ledja sebi jednakom. Kada se istroše aplauzi za pobjednika, tek tada Beta stupa na scenu da pokupi ostatke slave. Da, on je zadovoljan: Postigao je veliki uspjeh. Njemu ne treba drugi da kaže da je dobar ili loš, on to sam zna. Šta ga se tiče kvazi - poredak, mrtvo slovo na papiru, prazne riječi hvale... On je veći od toga, u to možemo biti sigurni. Ipak, od tog trenutka, on i samom sebi malo postane Beta. On ne gubi od boljeg, ali ni od goreg od sebe, i u tome je srž njegove tragedije.
To je mačak Toša druge noći borbe sa slaninom. To je Čavić koji roni i nestaje dok Felps dobija zlato. To je ona koja se činila za nijansu manjim izazovom. To je onaj koji je došao sa pravim riječima trenutak prije autobusa, pa bio nadjačan hukom motora i odbijen kliznim vratima. To je onaj sa trunčicom manje 'onog nečeg'. Napadač koji postiže dva gola na utakmici u kojoj Inzagi na drugoj strani kompletira het-trik iz sumnjive pozicije u poslednjem minutu. To je prvi naredni gubitnik koga bih stavio u ovaj primjer.
