teretana

Da raščistimo nešto na samom početku: bilderana nije isto što i teretana. Nikada nije bila, niti će ikada biti. Jeste, oba mesta posećuju dizači tegova (poznati međ' narodom kao bilderi), oba mesta imaju tegove, bučice i tako tome slične skalamerije, ali to nisu ista mesta. Bilderana je teretana nad teretanama, proto-teretana, alfa i omega, tačka na "i", kako god hoćete.

Dakle, nisu isto. Zašto? Zato što bilderanu posećuju samo oni pravi, što bi jenkiji rekli - die hard bilderi. Nigde drugde nećeš sresti takav profil ljudi. Mikrosistem toliko samodovoljan, da podriva sve zakone logike.

To je uglavnom jedna od prvih, ako ne i prva teretana koja se otvorila u nekom mestu, sa respektabilnim arsenalom za povećavanje misićne mase i za stvaranje snage. Respektabilnim je iz prostog razloga što je pravo pitanje kako je izdržao da ostane u upotrebljivom stanju posle gotovo 2 decenije rabljenja. I sam prostor u kome se sve to nalazi odaje utisak seta za snimanje nekog postapokalipičnog, distropijskog filma. Samo čekaš da Džon Konor iskoči odnekud i počne da drvi o tome kako je ovaj rat počeo još pre nego što je on rođen.

Khm, elem... Doš'o si neki kardio da odradiš, ono malo da razmrdaš te atrofirane mišiće i da ti stanjiš stomačinu? Neće da može. Ako ti se trčka, trči oko bandere. Traka za trčanje, nordijsko skijanje? "Dećko, nije ti to neki velnes, metrogejseks flafičizam, mojne se vredžamo!" - to će ti biti dobronameran odgovor kada nekog od redovnih inventar-posetilaca upitaš za bilo šta što nije masa je mama stavki. Mleko, jaja, plazma - taj neki raduljica.

Nema tu finoće, nisi došao na fizičko. Ili radi ili batali. Nemoj da rušiš koncepiju za benč klupom, ne ubacuj se u serije na benč klupi bilo kome, jer to nije kolo na svadbi, pa da se umuvaš pored dve mlađane djeve sa napupelim cikama. Em nije kul, em niko ne želi da svoj koncept ruši zbog toga što se ti mučiš sa golom šipkom kao prestolonaslednik sa srpskom gramatikom. Hijerarhija je i izmišljena upravo zbog toga da bi se kontrolisao neki red u džungli.

Mada, i pored tolike ozbiljnosti, nigde nećeš naići na iskrenije pohvale kada napreduješ u svom radu, kada ljudi sami ponude da ti pomognu sa većim težinama. Niko ti sa većim osmehom neće davati preporuke za korišćnje nove vrste suplementacije. Osmeh će biti srdačniji od osmeha Jehovinih svedoka i Kirbijevih prodavaca zajedno, dok pokušavaju da ti se ubace u gajbu i posade svoje opskurno seme uvrnutih ideja u tvoju psihu.

Da bi ti ugođaj prilikom boravka u ovakvoj jednoj instituciji bio potpun, na zidovima imaš izlepljene slike nabildovanih likova, sa skiciranim vežbama pored njih, koje objašnjavaju kako su oni samo mrkotrpnim i revnosnim ponavljanjem postigli takve rezultate. Naravno, da ne bi slučajno bio stvoren pogrešan utisak da se likovi lože na slike mišićavih likova u nekom pogrešnom kontekstu, tu su i slike nabildovanih cupika u nekoj odeći koja je bila in osamdesetih godina (što i ima logike, jer su slike tada isečene iz novina i odmah nalepljene na zidove).