Prema Jimi Hendrixu, blues je muzika koju je lako svirati, ali teško osetiti.

vrsta muzike koja ulaskom u usi stvori u korteksu sliku polumracne prostorije zadimljene sa vise ispusenih cigara nego sto su ih Cane i Milo prosvercovali i u njoj nekog napacenog,naboranog crnca kojeg je u zivotu snaslo vise muka nego Tantala,od raznih rospija koje je nesrecno volio do globalne ekonomske krize ,kako ispusta sav taj natalozeni,komprimovani cemer kroz zvuke gitare i njegovog glasa.No, jedan domintantan utisak koji ovakva muzika ostavlja ipak je znacajno udaljava od kuku-lele zalopojke a to je utisak da onoga crnca kojeg ste zamislili savrseno boli kurac sto je zivot tesko sranje,on ce i dalje piti "one bourbon,one scotch and one beer "

Музика коју не слушам - живим је. И немам петљу да за њу дам дефиницију. Можда ћу спознати у трену када не буде више времена да то саопштим било коме.

Kad se dobar čovjek osjeća loše.