Roba na prodaju, najnižeg mogućeg kvaliteta. Neretko je imitacija neke poznate marke, ali to samo po sebi ne čini bofl. Bofl je dno dna.
Kupiš "Kelvin Clain" farmerke na pijaci, 10 eura par, primećuješ 15 štamparskih greški samo na etiketi, posle dva oblačenja su se već rasparale na 3 mesta, dugmić iznad šlica je otpao, dobijaš osipe po nogama...
99,9% robe svake kineske prodavnice.
A: Gle kakav sam sat kupio! Meri tačno u stotinku, k'o Roleks! Kako je strava!
B: Au, kako je dobar!
(5 dana kasnije)
B: I, gde je tvoj sat? Zašto ga ne nosiš?
A: Pa... malo je počeo da kenja, znaš... testirao sam koliko je vodootporan.
Nisam trebao kupovati sat kod kineza...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.