Sve ono što ispada iz nekog šablona i nije standardno nego je poremećeno i nenormalno.
Može da bude blaga bolest i teška boleščina, a opet teško je izmeriti šta je koliko bolesno jer sve zavisi od nečijeg ukusa ili kakav mu je želudac, a uglavnom se meri po tome, ako većina može to da svari, onda je obična, sitna bolest, a ako manje ljudi uživa u tome, onda je već ozbiljnija boleščina.
Naravno postoji i nešto što nema više ni veze sa ukusom nego je baš ona prava, pravcata bolest, na koju se pali samo izuzetno mali broj ljudi i često je kažnjivo zakonom.
- Brate, juče sam gledao neki triler dobar o liku koji baš ono masaskrira žrtve. Odličan je, muzika je baš skeri. Na granici horora je film, ali triler je i to rasni. Hoćeš da ti narežem?
- Ma jok. Ne gotivim takve filmove. Ono znam da je film samo, ali mi se ne gleda neka takva bolest, nego jel imaš neki film tipa "Dve nedelje za zaljubljivanje" da odmorim mozak malo.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate jel bi jebao tipa u tvorza, ono da si na doživotnoj?
- Ne bi matori, to mi je baš bolesno. Drk'o bi ga do kraja života, ali mu u senfaru dlakavu ne bih umakao nikada.
- Ja bi. Ono baš da ga omalovažim i izdominiram nad njim, posebno ako je neka drukara.
- Kakve tebi boleščine padaju na pamet kada popiješ, strašno.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Tebra nabavio sam neki nić iz Japana. Raritet. Totalno ilegalno. Likove što su ga snimili jure da ih uhapse.
- Osećam da je neka teška bolest kad u Japanu hoće da ih uhapse.
- Ma ono, baš sam se naložio dok sam gledao. Kidnapovali neku ribu, ubacili je u kadu punu zmija i dok je zmije ujedaju, oni kenjaju i po zmijama i po njoj. Ludilo. Na kraju su joj odsekli glavu.
- Brate ne javljaj mi se više.
Стање при коме си господар цијеле куће. Имаш имунитет за све послове и можеш да наређујеш осталима, да сам наручујеш јела и све друго што ти падне на памет.
Jedna od najboljih stvari zajedničkog života sa partnerom, jer možete dati oduška svojoj hipohondriji, a zauzvrat dobiti neverovatnu količinu titranja. Celu nedelju ležite u krevetu, nameštate jastuk i dobijate hranu u krevet, iako potajno znate da vam ne fali ništa, osim što su vam oči umorne od čitanja časopisa, malo kašljucate i imate glavobolju od silnih ukrštenih reči.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.