Ne, to nisu nužno osobe koje su sišle sa brda. To je naziv za one koji čim uzmu telefon u ruke, stvore se na jednom brdu, a osoba sa kojom pričaju se nalazi na drugom brdu u njihovoj mašti. Kako bi komunikacija bila razgovetna, potrebno je vikati iz sveg glasa kako bi onaj na drugom brdu čuo. Tako funkcioniše rezon našeg brđanina. Njegovo mentalno telo se automatski izmešta na jedno brdo sa kojeg dovikuje, kao Isus nazarećanin svojim slušaocima, samo u ovom slučaju radi se o jednom slušaocu i nevinim ljudima koji pokušavaju da gledaju svoja posla, ali im buka razdire bubne opne.
Autobus. Jutro, 8 sati, ponedeljak, svi pospani, pokušavaju da se ugreju pored ono malo toplote u autobusu. Zvoni telefon i javlja se brđanin.
-Ojj! Mile! (mentalno se teleportuje na brdo) Pa, šta radiiiiiš, kućo stara, nema te nigde! Šta kažeš? A? Pa, mamu mu jebem, možemo da ispečemo rakiju ovih dana, da vidiš kakvo sam kazanče nabavio, 500 litara, ali što radi.. Uf! I da ti kažem... (priča se nastavlja u nedogled)
Ostali putnici kreću da stavljaju slušalice koji ih do sada nisu imali, oni koji nemaju ništa, sede skrštenih ruku i mršte se, drugi slušaju, kad su već okolnosti takve.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.