Iako je to prevashodno jedna od najboljih (ako ne i najbolja) enciklopedija na svetu, izraz se koristi uz ime ili nadimak za nekog ortaka koji zna puno puno stvari i koga u svakom trenutku možete pitati za sve što vas zanima, pa čak i za neku nebulozu koja vam je u trenutku pala napamet.
Isto tako je dobar način da ako neki od ortaka ima ime ili nadimak koje je veoma često, onda dajete lakše objašnjenje za osobu.
Lik A: "Nego, kaži mi bre, kako se zvao He-Manov tigar, ne mogu da se setim uopšte."
Lik B: "U bre, 'de ti ti pade na pamet? Pa, toga se ni ja ne sećam. Je l' on beše bio zelen?"
Lik A: "Aha."
Lik B: "Ček malo, sa' ću pitam Božu."
Lik A: "Kog Božu?"
Lik B: "Pa, Božu Britaniku, taj zna sve. Ako se ikada budem takmičio u "Milioneru", njega ću da prijavim kao pomoć."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Sad pitao brata, i odmah mi rekao: Krindžer. Eto ti ko je Britanika.
Eh, ali više volEm Enkartu.
+