
Узречица која то није. Бураз стоји изнад узречица и изнад ријечи, изнад нагласака и националних припадности, боја, хода, сисе, брата, кошмара, јарана, чове, браћале, разбукса, мејта, дјуда.
У Сплиту си.
- Е брате браћори, може ватра?
Добијаш упаљач, али преко курца.
У Сплиту си.
- Е бураз, може ватра?
Може, гдје не може, одакле си, добар ти тај шешир, Тина, дођи чучни пуши овом момку.
Бураз је зачин говора, наушница од пера егзотичне птице која уљепшава њену оштру, наизглед заувијек зањихану страствену појаву.
Уз бураза дохакаш у буџаке које је психологија давно одбацила.
- Е извини бураз, питање једно: како да напустим овај лавиринт?
- Изволи нацрт, и поздрави породицу.
- Ох... кеј, хвала.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.