
Узречица која то није. Бураз стоји изнад узречица и изнад ријечи, изнад нагласака и националних припадности, боја, хода, сисе, брата, кошмара, јарана, чове, браћале, разбукса, мејта, дјуда.
У Сплиту си.
- Е брате браћори, може ватра?
Добијаш упаљач, али преко курца.
У Сплиту си.
- Е бураз, може ватра?
Може, гдје не може, одакле си, добар ти тај шешир, Тина, дођи чучни пуши овом момку.
Бураз је зачин говора, наушница од пера егзотичне птице која уљепшава њену оштру, наизглед заувијек зањихану страствену појаву.
Уз бураза дохакаш у буџаке које је психологија давно одбацила.
- Е извини бураз, питање једно: како да напустим овај лавиринт?
- Изволи нацрт, и поздрави породицу.
- Ох... кеј, хвала.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.