Узречица која то није. Бураз стоји изнад узречица и изнад ријечи, изнад нагласака и националних припадности, боја, хода, сисе, брата, кошмара, јарана, чове, браћале, разбукса, мејта, дјуда.
У Сплиту си.
- Е брате браћори, може ватра?
Добијаш упаљач, али преко курца.
У Сплиту си.
- Е бураз, може ватра?
Може, гдје не може, одакле си, добар ти тај шешир, Тина, дођи чучни пуши овом момку.
Бураз је зачин говора, наушница од пера егзотичне птице која уљепшава њену оштру, наизглед заувијек зањихану страствену појаву.
Уз бураза дохакаш у буџаке које је психологија давно одбацила.
- Е извини бураз, питање једно: како да напустим овај лавиринт?
- Изволи нацрт, и поздрави породицу.
- Ох... кеј, хвала.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.