
Чемер ти је посебно стање духа.
Чак су и Руси писали о њему. Заборавио сам који, мислим Пушкин.
Он се распадао због неке Татјане. Па се учемерио.
Имао сам и ја једну Рускињу, ал није се звала Татјана.
Света сам је звао.
Ал није то оно ко у нашим умоболним песмама (многима сам косе плео, од цирозе одапео ...), није тако, ово је посебно, вантелесно искуство.
Нпр, добра позадина за чемер би могла да једна песма (турићу је као видео), то је оно што инсолент, то ти је моја сестра, мрзи, што балавим о чемеру.
Али (бат) хеј, гној мора да изађе, да не би дошло до сепсе ума или гангрене душе
Хеј а на на, сароууу , јее
Ват ај си, иц анрил, ајв ритн мај оун парт ...
Циција, тврдица, стипса. Неће тај да подели, да си му из ока испао. Само штека, штеди и шпара, тј ћемерише. Омражен лик у сваком друштву, осим ако је друштво словеначко, немачко, британско, америчко, про-западњачки оријентисано или, пак, пироћанско, где је ова појава нормална.
- Дај пљугу, брате.
- Извини, не могу, остало ми још само 17.
- Који си ћемер, не верујем!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.