Чемер ти је посебно стање духа.
Чак су и Руси писали о њему. Заборавио сам који, мислим Пушкин.
Он се распадао због неке Татјане. Па се учемерио.
Имао сам и ја једну Рускињу, ал није се звала Татјана.
Света сам је звао.
Ал није то оно ко у нашим умоболним песмама (многима сам косе плео, од цирозе одапео ...), није тако, ово је посебно, вантелесно искуство.
Нпр, добра позадина за чемер би могла да једна песма (турићу је као видео), то је оно што инсолент, то ти је моја сестра, мрзи, што балавим о чемеру.
Али (бат) хеј, гној мора да изађе, да не би дошло до сепсе ума или гангрене душе
Хеј а на на, сароууу , јее
Ват ај си, иц анрил, ајв ритн мај оун парт ...
Циција, тврдица, стипса. Неће тај да подели, да си му из ока испао. Само штека, штеди и шпара, тј ћемерише. Омражен лик у сваком друштву, осим ако је друштво словеначко, немачко, британско, америчко, про-западњачки оријентисано или, пак, пироћанско, где је ова појава нормална.
- Дај пљугу, брате.
- Извини, не могу, остало ми још само 17.
- Који си ћемер, не верујем!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.