Jedan od normalnih crtića koji se više ne prikazuje zbog invazije pokemona i digomona.

Жаргонски термин који означава најниже рангиране припаднике полиције, познате и под називом прашинари. Назив ципелићи је настао из чињенице да увек иду пешке, и сањају службени аутомобил. Њихов ауторитет је раван нули и редовно их пуца комплекс од интервентне бригаде.

Још један од назива за пандуре.

Tako sponzoruše zovu momke bez auta...

Dobro, staro skloniste za radoznalu decu u kome san i stvarnost postaju jedno; cija je kapija mila i pevljiva melodija "shoe shoe shoe people..." ciji su stanovnici stare, iznosene cipele koje se svim silama bore za opstanak u starom, trulom podrumu...
Ah, Cipelici... steta sto ih vise nema...

Crtani film u kojem zenstvena pirueta ima dubok muski glas ,sto me je uvek dovodilo da razmisljam da li je ona ustvari trandza

Цртани у којем полицајац подсјећа на Ратка Младића.

Shoo, shoo-shoo, shoo-shooooooo, shoe people...

Popkica Bebić, Devetar Cokulić, Čarli, Šljapko, Skituljko i družina. Vreme kada su se ljudi zaista trudili da naprave sjajan crtać, bez kompjuterskih animacija, CGI... vreme kada su čak i sinhronizacije radili pravi majstori, a prevodi bili umetnost za sebe. Detinjstvo je bilo bezbrižno, bez obzira na sankcije i inflaciju od 1.300.000 posto, i svi smo želeli da se makar jednom prošetamo pored čuvene Vile Promaje... a neki od nas su se potajno i ložili na Nanulinu i njene piruete.

Kada padne noć i pogase se sva svetla oni ožive i krenu ka svom malom svetu - Cipelgradu.
Primenjivo na sve vrste noćnih ptica, koje nakon vecere u 8, negde oko pola 3 osete glad i krenu u pohod na frižider. Naravno, niko se ne sme probuditi, inače je propao ceo plan.

Potomci aristokratske ili manje aristokratske buržujske klase, prepoznatljivi po štrapaciranju gimnazijskim hodnicima u giljama od minimum 200 evrića. Naravno, ovde je reč o elitnim gimnazijama, a pojedinci koji odgovaraju opisu, a pritom nisu 'elitni', predstavljaju statističku grešku. Kreću se u čoporima, sinhronizovani kao vojnički marš, da bi smrtnicima stavili do znanja da je najbolja muzika za uši klaparanje njihovih skupocenih mezimaca. Omiljena bajka iz detinjstva- ''Mač u kamenu'', a sada samo mač, bez kamena i to obrnut, što im je ujedno i zaštitni znak.