Ako ste mislili da nije moguce, verujte da i te kako jeste. Pogotovo ako citate misli onima kojima matematika nije jaca strana.
Pr.1
Zamislite neki broj...
dodajte mu jos toliko...
dodajte mu broj 10...
dobijenu vrednost podelite sa dva...
od tog broja oduzmite onaj broj koji ste zamislili...
...
...
...
...
...
...dobili ste 5?
Pr.2
zamislite broj od 1 do 9...
pomnozite ga sa 9...
saberite obe cifre (koje ste dobili množenjem)...
...
zamislite drzavu cije je pocetno slovo takodje pocetno slovo zbira dve cifre
...
zamislite voće čije ime počinje poslednjim slovom države koju ste zamislili
...
rešenje:
...
...
...
...
...
Danska i ananas?
Neprijatan trenutak je nastupio. Gledte se, ćutite, a opet savršeno znaš šta druga osoba misli. Još jedan trenutak pogledom daješ do znanja da ste se razumeli, a onda progovoriš o vremenu, fudbalu, politici... Pobedio si.
Ona se sprema na spratu. Ti u dnevnom boravku sa njenim ocem. Kurtoazno ćaskanje.
On: Kako je na poslu?
Ti: Dobro je. Nije loše. Radimo k'o crnci, još naš kaznili juče zbog pića. Svi po pet posto. Ma kad bi' mogao samo da sedim kući i primam platu. Nego, fino vam ovo cveće, moja majka imala isto takvo 'al joj uvenulo.
On: To je plastično.Neprijatna tišina. Gledate se.
On razmišlja: I ovaj majmun mi trsi ćerku. Jebem te sudbino po sto puta!
Ti razmišljaš: Da, da, ja trsim vašu ćerku, da, da.U trenutku postaje jasno da mislite isto. Osmehuješ se.
Ti: Dosadi ova kiša više svaki dan.
On: Da, dosadi. Dragana silazi više! Čeka te momak!
Kad ti draga osoba da do znanja da misli isto ono sto ti mislis u istom trenutku kada to mislis.
Misliti=postojati. Dakle, postojite zajedno.
Kad otvoriš neku internet stranu sa mislima poznatih i kreneš da ih čitaš.
Ili pretpostavljanje, ono što sve više ljudi radi jer zaboravljaju da komuniciraju, zaboravljaju da imaju moć govora. Toliko su moderan život i (anti) socijalne mreže sabile mozak u četiri unutrašnje strane ekrana da ljudi postaju zombiji, sabijeni u šemu i program modernog sistema, zaboravljaju da misle, zaboravljaju da komuniciraju, zaboravljaju da žive...postaju obična masa u ogromnoj cediljki kapitalizma, zatvaraju se u sebe, sužava im se pogled na život, tako zaglupljeni podležu propagandi i tonu u mrak.
Ne čitaj misli, ne pretpostavljaj, pitaj.
