Kad izađeš petkom uveče sa društvom u neki kafić ili diskoteku, popiješ, ne znaš ni sam koliko alkohola, smuvaš se sa nekim kome ne znaš ni ime, pogubiš pola stvari koje si imao kod sebe, posvađaš se pri tom s nekim do koga ti je stalo i u subotu se probudiš, negde oko podne, sa podočnjacima do brade, raščupane kose, glavoboljom, osećajem mučnine, i poljuljanim moralom... Odvučeš se nekako do WC-a, nagneš se nad šoljom, ispovraćaš dušu, ustaneš, pogledaš se u ogledalo, i kažeš: DA L' DA SE UMIJEM, IL' DA SE UBIJEM?
Reakcija poslije noći ispunjene alkoholnim haosom.
1 : Kako ti bi sinoc sa onom malom ?
2 : Bio sam uništen pa reko daj šta daš. Al zato jutros kad sam se probudio, nisam znao da l da se umijem il ubijem...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.