Vijekovi pod tuđinskom vlašću, kao i ne baš sjajni ekonomski uslovi na koje smo uvijek bili naviknuti uslovili su pojavu jedne ekonomske filozofije kod nas Srba. To je filozofija skupljanja i čuvanja svega i svačega, čak i stvari koje nam uopšte ne trebaju, ali bi ipak mogle nekad da nam zatrebaju, pa je dobro "da se nađu". Ta je filozofija prenijeta i na virtuelni svijet, pa tako svaka prava Srbenda očas posla popuni hard disk ma koliko velik on bio. Tu se mogu pronaći između ostalog i:
- Igrice koje ste nekad slučajno skinuli i jednom odigrali, pa onda na njih zaboravili.
- Ogroman broj slika, od kojih će u vrh glave 5 % ikad biti izrađeno.
- Mnogo muzike koju stalno slušate.
- Još više muzike koju ne slušate, ali neka je "nek se nađe".
- Praktično svi programi koji su iole popularni i korisni običnom svijetu.
- Kolekcija pornića.
- Kolekcija gluposti tipa smiješni audio i video klipovi, zajebancije i sl.
- Kolekcija XYZ - nepoznato - to samo Bog i onaj ko je tu kolekciju pravio znaju od čega se sastoji, ali za ovog drugog nisam siguran.
Neko će reći da to sve možda i nije potrebno, ali taj se veoma vara!
Jako je dobro imati sve te stvarčice "da nam se nađu", jer ko zna kad će nam i zašto zatrebati.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Defa je kul, ali malo nepotpuna. Fokusirao si se na softveru a da si video kakvog je sve "hardvera" bilo kod mog dede u shupi i na terasi. Hit je bila kolekcija pregorelih sijalica za cije je cuvanje izgovor bilo cuveno: Neka, neka se nadje, ko zna za sta ce zatrebati. Ko prezivi WWII poprimi neke cudne osobine...
jebeš mu mater, kad smo retardirani, pa se bolje snalazimo među virtuelnim kerefekama nego po dedinim šupama.