Učestala potreba među decom da svesno rade stvari od kojih će im biti loše, opet i opet i opet. U odsustvu psihoaktivnih supstanci, neiživljeni mališani traže bilo kakav trip, pa makar bio najgluplji i najmučniji mogući.
Deca koja oduševljeno skaču na vrtešku u parku i čim roditelji ne gledaju, počinju da se sama vrte u krug što brže i što duže mogu, da bi se na kraju steturali s nje i siti nauživali par minuta u izluđujućoj vrtoglavici i osećaju tupe mučnine u stomaku.
To je kada deca hoce da operu sudove, usisaju kucu, operu ves, osisaju ogradu, poseku travu i cak daju svoju ustedjevinu samo da bi im instalirao igricu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.