Plivanje sa delfinima je najneobičniji događaj u mom životu.
Pošto su bili dresirani, bilo je dovoljno da pljesnem po površini vode rukama i da dva delfina doplivaju do mene, sačekaju da se rukama "zakačim" za njih. Tada plivaju istom brzinom i na istom međusobnom rastojanju i vuku me do suprotnog kraja bazena. Zarone, sačekaju da opet pljesne rukama i sve se ponavlja. Ako pljesnem samo jednom rukom, dolazi po mene samo jedan delfin.
Nisu mi dozvolili da zaronim : svaki put kad sam pokušala, podvukli su se ispod mene i nežno me podigli do površine.
Jednog dana su doveli slabovidu decu do ivice bazena. Svi delfini su doplivali do ivice i izbacili glave iznad vode. Ostali su na tom mestu sve vreme dok su deci bili zabavni.
Moje "druženje" sa delfinima je trajalo skoro mesec dana i svakog dana sam ponavljala taj ritual. Bazen je bio napolju, temperatura oko 20*, ali mi ništa nije smetalo.
definisani sisari, napustili blagovremeno kopno, kreću se po svetskim okeanima bez viza i papira, krstare gde im je volja po planeti koja je većma pokrivena slanom vodom, vrh su lanca ishrane, veće prirodne predatore izbegavaju ili organizovano neutrališu, ne idu u školu niti na posao, a znaju nešto više nego što ljudi znaju, definitivno vanzemaljci....
(dokazano naučno u "autostoperski vodič kroz vaseljenu")
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.