Podjebavalica za blago nagojenog ortaka, kada ga mrzi da se digne sa kauča ispred TV-a na kojem već satima ostavlja mladost i ode na misiju do prodavnice ili na neku basket/fudbal bleju sa vama.
-Slađane, kriza smo sa cigarama, ae se spustimo do trafike, da nas malo sunce vidi, a?
-Ae ti skokni, znaš kako sam se fino namestio.
-Čoveče, fino si se namestio još pre 2 sata!
-Jaoooo brateeee, ae ti, limtemo!
-'Ajde, nemoj da si dembeli!
-(Razmišlja par sekundi, mrzovoljno progunđa "dembeli ti keva" i ipak se ustaje).
Dembeli su ljudi koji žive u zemlji Dembeliji. Ne tražite je na mapi, ta je zemlja i u Srbiji, a i u ostalim državama podjednako. Dembeli su gotovani koje mrzi da jedu, da žive, da seru... A samo kukaju. Niko se nije rodio takav. Dembeli se stvaraju posle rodjenja. E sad da li se kaže dembelin ili dembel, jebem li ga.
- aaaa...
- Brate, idi iseri se kao čovek, ceo dan kukaš kako te boli stomak...
- Pa boli me, srao sam danas na faksu.
- Pa idi sad.
- Mrzi me, kad bi nekako mogla šolja k meni.
- U majku ti dembelu! Hoćeš lonče da ti donesem?!!
___________________
Dembel: aaaa
Bot(Brat, Ortak ili Tamo-neko): Šta je, jesi gladan?
Dembel: Jeeeesam.
Bot: Pa ako si gladan idi jedi!
Dembel: Ne mooogu, a mnogo sam gladan... Mrzi me da zinem, a tebe bih pojeo... Kad bi mogao da mi doneseš nešto, molim te.
Bot: Marš u Dembeliju!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.