Dete koje se stavlja u primer.

Дете које то није. Клинац (или клинка) који би стајао у полици за трофеје, између похвале за учешће у радној акцији и бронзане медаље за месни турнир у каратеу, само да је предмет. Тренира одбојку, члан је ликовне секције, похађа "Архимедес" школу за надарене математичаре, свира флауту, иде на солфеђо, ђуска фолклор, припадник је извиђача и Младих горана, а сувишно је рећи да има све петице. Његову мирноћу од кататоније дели само чињеница да му не цуре бале из полуотворених уста. То је онај мали због кога вам је кева стављала Сегу на вр` ормана и увек говорила "што не можеш да будеш више к`о ДЗП?" Његова родитељица у паузама шљаке и на комшијској кафи увек гура свима под нос јебено исфорсирану свестрану генијалност свог детета. Кроз недостатак одраних колена и поједених колача од блата, ДЗП је ефикасно лишено детињства. Убрзо постаје темпирана бомба, спремна да експлодира углавном са променом средине. У средњој школи га дочекују невиђени стимуланси, прошљакају до тада обуздавани хормони и мали пуца по шавовима, рушећи све што је његова кева градила током година. Из њеног угла, дете је пропало и изгубила је коња за трку. Из угла осталих, мали је кренуо да гради своју личност са пар година закашњења.

Dete koje ima ime prema prezimenu, ali se ne odnosi na to da se treba ugledati na njega... Marko Marković, Petar Petrović i sl. Najčešće se koristi kao primer u rečenicama iz Srpskog jezika i na flajerima za kartice za bankomate.