Odevni predmet koji je možda najbolje ismejao ignorantnost mode i surovost ljudskog društva.

Originalno - deo smetlarske zimske uniforme, pa su smetlari prvi provalili genijalnost dizajna ovog vunenog kaputa sa drvenim, valjkstim dugmićima, kapuljačom i ogromnim džepovima, u koje bi mogli da komotno smeste bocu Rubinovog vinjaka i jeftin duvan - i počeli da ih šetaju i posle radnog vremena, (a ne da jedva čekaju da moraju da izađu iz njih, da se ne bi znalo da su smetlari).
Kada su videli da se imitacije njihovih uniformi prodaju po buticima za iste pare kao dobre nove kožne jakne, počeli su i sami da ih narodu prodaju na pijaci za delić te cene, a pare bi spiskali na Rubinov vinjak i jeftin duvan, za svega nekoliko dana. Gradski zavod za čistoću je ubrzo provalio ovu akciju, pa je umesto toplih, vunenih đubretaraca počeo da im izdaje neugledne sintetičke kapute, koji čuvaju od zime koliko parče hartije od metka, a đubretarce sami da prodaju iz prve ruke. Smetlarima nije ostalo ništa drugo nego da hladnoću i svoju tugu ubiju Rubinovim vinjakom i jeftinim duvanom.

Na kraju - kako god da okreneš, sirotinja uvek najebe. A onima koji ne znaju za ovu priču, prva asocijacija koju đubretarac izaziva je "neki fensi francuski boemski kaput, koji bi baš fino išao uz neki crveni šal i 'slikarsku' beretku".

Kratki kaput koji neodoljivo podseća na "uniforme" zaposlenih u JKP.

Последњи који покушава да уђе у аутобус који је препун и онај због кога врата не могу да се затворе.
Онај због кога треба да аутобуси имају шипку позади.