Погрешан и погрдан назив за раднике градске чистоће.
Ђубретари су они који ђубре и смеће бацају по улици, а не они који га сакупљају.
Radnici gradske čistoće koji su našim majkama uvek služili kao oružije da nas nateraju da učimo.
:Jova spava nad knjigom iz istorije, mama mu uleće u sobu:
-Pa pizda li ti materina, jer zato ja i tvoj otac rintamo svakog dana k'o crnci? Da bi ti spavao nad knjigom? Kretenu jedan, idi umi se i onda se vraćaj ovamo da učiš.... Ako nećeš da učiš, idi slobodno dole pored kontejnera, sačekaj da dođu đubretari pa idi onda sa njima...
Prevrću kante, ali za razliku od huligana, oni zarade neku kintu.
....ili komunalci,su likovi koji su ogovorni i direktni krivci sto se do sada nismo udavili u sopsvenim govnima i djubretu i pomrli od epidemija!
Ako je poznato da svaka kuca proizvodi velike kolicine djubreta u toku dana,zamislite kako bi gradovi izgledali da njih nema...
Setite se strajka djubretara u Italiji,koji je trajao nekoliko nedelja,kaada su gradovi prestali da to budu i pretvorili se u deponije!
Djubretari su ljudi koji nose narandzaste kecelje, voze se zakaceni na kamion i vole da prevrcu kante...
- to su niskokvalifikovani radnici gradske cistoce. Svoj posao obavljaju na gradskim ulicama, parkovima i gradskim deponijama. Uvek su uniformisani (uniforme su im nerandzaste ili zelene boje), sluze nam radi odrzavanja cistoce grada u vidu sakljupljanja smeca, potkresivanja drveca, pranja ulica, kosenja trave... rade za minimalac i prilicno smrde, uz to su i prljavi (glibavi).
"Hocu, majko, nocu u gradsku cistocu! Spavam danju, radim nocu za gradsku cistocu!"
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.