Српско женско име. По предању, давало се женском чељадету после кога родитељи стају са прављењем деце јер је тешко нахранити гладна уста. Име је данас практично нестало, а користило се у прошлости кад је просечна српска породица имала шесторо деце, наталитет је био доста зрео у односу на двадесетпрви век.
(1804)
1: Куме, крсти ми дете Достана. Не могу више да рађам, имам већ четрдесет година и деветоро деце иза себе. Доста је од мене. Мора децу неко нахранити и васпитати у овом страшном времену зулумском!
2: Хоћу да ти учиним. Ма знам ја какав је кум, у младости је он био велики враголан, кад се умомчио, јурио је сваку девојку по врбацима. Ал видим и сад може, у 45 година, свака му част! Јунак без премца је кум, а таквом јунаку ни туце деце није мало! Ал нека буде како ти заповедиш кумо!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.