Provereno omiljeni pisac svakog političara/pevačice/manekena/glumca/bilo koga ko gostuje u nekoj preglupoj emisiji na Pinku, kada se voditeljka posle pitanja tipa "Da li više volite sportsku eleganciju ili retro-stil" seti da ga priupita šta trenutno čita. Andrić i Njegoš su takođe "omiljeni, mislim biseri naše književnosti, znate."
-"Šta poznati pevač vašeg renomea čita kada nađe vremena za to od silnog rada po dijaspori?"
-"Čita? (manji muk) Aaa, da, pa čitam, dosta čitam, u avionu i to, znate, kad stignem i kad nisam umoran od tezge u Cirihu, znate puna diskoteka do 6 ujutru i to... Čitam, čitam... mislim čitam... Evo Dostojevskog, njega ono baš najviše gotivim od svih pisaca, totalno je u ruskom fazonu znate..."
-"Ah, da da da, potpuno se slažem. (manja pauza za treptanje i klimanje glavom) A koja vam je omiljena knjiga?
- (opet manji muk) "Pa ne mogu jednu da izdvojim, znate, sve su posebne... sve od Dostojevskog. I Andrića. I Gorski Vijenac, to mi je đed čitao kad sam bio mali znate..."
- "Ah, divno... Jel vam i guslao? Kakav vam je bio deda, jel i on voleo retro-stil kao Vi?"
...agonija se nastavlja...
Фјодор Достојевски (1821-1881) је руски писац и један од највећих писаца свих времена, а не центархалф Луч Енергије, децо драга. У најбољем случају, то је онај што је рокнуо бабу јер је ова зло. Али то је, заправо, госн Родион.
Класичан представник руске школе, са опширним романима који су, из угла исте драге деце, погодни да послуже као компензација камена за купус. На саму помисао његовог имена, ђацима се преврће све у стомаку. Јер ко ће нормалан да чита кило страна, служећи се паролом "Боље да одгледам филм, него да губим време на књигу". Ипак, није то исто.
- Је л' си прочитао Карамазове, Петровићу?
- Јесам. Онај скењ'о бабу.
- Али то је Злоч...
- Ма, кебнуо бабу и го-то-во!
---------------------------------------------------------------------------
- Брате, који ти је омиљени роман од Достојевског?
- Идиот.
- Баш ме чуди, хехе.
---------------------------------------------------------------------------
Достојевски: Јеб'о мајку, нико неће ни да ме погледа! Пролазе поред мене као да сам шугав!
Зораннах: Јебига, чилац, године те прегазиле <3<3<3
Весна Дедић and Сања Маринковић like this.
Glavni uzročnik tuge i uzdaha iz grudi otetih, glavni vinovnik neizrecive usamljenosti, jecaja u mekoći jastuka ugušenih i suza nebrojano mnogo devojaka, što u samoći venu.
- Apostrofe, zašto ne izađeš malo, znaš koliko cura sada uzdiše u samoći i čežnji?
- Neću, čitam Dostojevskog.
Лик који кад препричава своје догодовштине опширнији је од руских класика.
-Какву сам рибицу наватао синоћ тебра кад би знао.
-Стварно, где, шта, како?
-Изађем синоћ са кумом и његовом женом на сплав, ту музика, алкохол, хаос. Пиво јефтино да нема јефтиније, онако, и није била гужва, одабрана екипа. Одем ти ја до шанка по још пива, конобар ми даје вруће пиво, ја почињем да се дерем на њега, ухватим га за крагну...
-Добро Достојевски, је л' си ти јебо или ниси?
-Нисам, избила гужва око пива и привела ме мурија, али оставила ми је свој број.
Poslednji vinjak pred polazak.
- Ajde, kume, natoči Dostojevskog pa da palim. Jebiga, znam da sam Idiot i da će moja Nata u top da me strpa, al' volim, bre, s tobom da šljokam. K'o da sam se, majku mu, s tim rodio. Aj, živeli...
Бити достојан и угледан.... Олд скул господин....
Јеби га маћори, примили би те у друштво, ал' ниси достојевски.... Прдиш и чешеш мудо пред рибама.... Не иде то тако....
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.