
Један ради, други виче "Оп оп оп".
Негде у непосредној близини БАС-а, мучиш се да при уласку у градски превоз подигнеш уз степенице "ланч пакет" што ти твоји послали из родне груде, да имаш да изгураш за пљуге још једну недељу са оном хиљадарком коју не смеш да разбијеш...
-Море јебо вас и пакет и све у три лепе мушкатле! Тешко к'о да сте ми пола свиње послали, а не пасуљ тетовац, сарму за 5 дана и бабин кис'о купус. И који курац звецкају ове тегле на дну?!
-Синко, море немој да псујеш тако, знаш, није лепо то на јавном месту...него дедер да ти бака помогне, ајде...дижи га сад уз степеник...ејде оп оп оп.
-Да не би тебе баба, ја жив нисам како бих ово унео сам.
Једни ору,други беру.
Или:
Једни перу,други серу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.