
Један ради, други виче "Оп оп оп".
Негде у непосредној близини БАС-а, мучиш се да при уласку у градски превоз подигнеш уз степенице "ланч пакет" што ти твоји послали из родне груде, да имаш да изгураш за пљуге још једну недељу са оном хиљадарком коју не смеш да разбијеш...
-Море јебо вас и пакет и све у три лепе мушкатле! Тешко к'о да сте ми пола свиње послали, а не пасуљ тетовац, сарму за 5 дана и бабин кис'о купус. И који курац звецкају ове тегле на дну?!
-Синко, море немој да псујеш тако, знаш, није лепо то на јавном месту...него дедер да ти бака помогне, ајде...дижи га сад уз степеник...ејде оп оп оп.
-Да не би тебе баба, ја жив нисам како бих ово унео сам.
Једни ору,други беру.
Или:
Једни перу,други серу.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.