
Дотерати се, скоцкати, пицнути се за вечерњи излазак са друштвом.
Име за све облике идеолошког, економског или политичког начина уређивања државе гдје, на крају, увијек ови одозго узимају од ових одоздо и јебу их у (не)здрав мозак.
Робовласништво-Имаш робове, нижи слој, и робовласнике, господаре врсне у убијању робовске сиве материје, а често и животне енергије.
Феудализам-Имаш зависне сељаке, кметове, који више од пола својих добара дају или аристократији и краљу или цркви, то јест онима који опште са њиховим мозговима. Када кметовима то досади, они се дигну на буну и увијек добију по њушки.
Капитализам-Ту су капиталисти који знају од људи да поново направе робове, али не на силу, већ новцем. Људи то не схватају те раде као магарци да би могли своју цркавицу од плате потрошити на нешто мало хљеба. Али, неки од њих све то схвате и када им је доста долази:
Социјализам-Сви су једнаки, сви треба да добијају исто, то јест' колико им треба. Ал' рацку! Опет се нађе неки горњи слој људи који имају куле и градове, само се разликују од осталих по томе што каке о правима радника и о интернационалама.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.