Nijedno. Koje god da izabereš, narodu ne valja. Sada kada je demokratija, oni bi apsolutizam, da je to ono što nam treba, pa se ispostavi ni to da ne valja. Ne bih znao, zaista.
Da je vlast normalna svaki sistem bi bio idealan.
А влас' би била нормална да су људи нормални.
Ma mislim da mladi ljudi odavde treba da odu, dok su mladi i sposobni da ŽIVE i naravno ukoliko im se ukaže ikakva mogućnost za tako nešto. Ova zemlja ne zaslužuje da troši mlade živote. Bilo kakva rasprava o utopijskom idealisanju u Srbiji je, po mom mišljenju, besmislena.
Што се тиче државног уређења, прекопираћу део мог поста из теме "За и против краља", а додаћу и још пар ствари.
Е сад, што се тиче осталих ствари које бих ја, да се нешто питам, променио у Србији.
Прво, Народна Скупштина и избори. Ту по мени лежи највећи проблем код нас.
Ево како то данас изгледа, цела Србија је једна изборна јединица, односно сав народ гласа за 250 посланика. Гласа се тако што свака странка преда своју изборну листу, од 250 кандидата за посланике. Проблем је што у већини земаља у којима важи тај систем са изборним листама, изборне листе су везане, односно ако партија освоји три места у Скупштини, прва три кандидата улазе у Скупштину. Код нас изборне листе нису везане, и сама странка бира које ће кандидате поставити за посланике.
Гласање се врши непосредно, а расподела мандата се врши системом сразмерног представништва по Д'Онтовом систему ( http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94'%D0%9E%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC ).
Е, а ево како ја замишљам да би то требало да буде, и како ја мислим да би тај идеални систем функционисао код нас.
Прво бих Србију поделио на 250 изборних јединица (или више, или мање, у зависности од броја општина, видеће се касније зашто).
У свакој од тих 250 изборних јединица бирачи би гласали за по једног представника своје општине у Народној Скупштини.
Не би било изборних листа, него би се људи пријављивали на изборима тако што би морали да сакупе одређен број потписа грађана који имају право гласа у тој изборној јединици. Тако да су у истој позицији и независни кандидати, а и они кандидати који припадају некој странци.
Гласало би се за име и презиме, а мандати би се делили већинским системо, односно који кандидат освоји већину, тај би постајао посланик. Ако неки кандидат освоји 51% гласова или више, он би постајао посланик, ако не би било таквог кандидата, ишло би се у други круг у коме би се прва два кандидата са првих избора борила за место у Скупштини (као што сада функционишу председнички избори).
Ако у изборној јединици победи независни кандидат, код њега се ништа не мења, ако победи кандидат који је изашао испред неке странке, увео бих систем који би функционисао као и систем избора Председника парламента у Енглеском Парламенту. Да објасним, када се у Енглеској заврше избори за Парламент, и када се поделе мандати, један од посланика се бира за Председавајућег Парламента, али, да би он био објективан током свога мандата он мора да напусти своју странку и да буде ванстраначка личност. А на следећим изборима, он у својој изборној јединици, аутоматски постаје кандидат на основу свога претходног мандата.
Тако би увео и код нас, само не за Председника Скупштине, него за све посланике. Ко буде изабран као кандидат неке странке, он мора да напусти странку да би постао посланик, а на следећим изборима аутоматски постаје кандидат, без потребе да се поново учлањује у странку.
Зашто све то? Прво, имамо страначки независне посланике у Скупштини, и нико не може посланику да диктира како да гласа и шта да прича у Скупштини. Друго, народ, односно бирачи, имају много већу улогу, зато што гласају за човека кога знају, а тиме и посланик мора више да размишља о свом понашању, зато што ће само својим радом моћи да осигура да бирачи и на следећим изборима гласају за њега.
А и у таквом систему, много лакше би могао да се спроведе народни опозив посланика, чиме би посланик још више био стимулисан да се не спрда тамо, нега да ради.
То је све, чега тренутно могу да се сетим... Знам да сам се много расписао, али јбг...шта ћеш :)
Anarhija!
Mada... to se kao i ne razlikuje mnogo od današnje parlamentarne anarhije...
Ali mislim se, zašto da nam vlasti kradu novce, kad to možemo i mi!?
Takav je sistem u Francuskoj. Engleski je bolji po mom mišljenju za nas. Ko prvi preseče vrpcu na ciljnoj liniji ide u Skupštinu. Sistem relativne većine.
Dakle sa većinskim sistemom se slažem.
Da, ali u našoj istoriji nijedan predsednik skupštine nije rekao kralju da "nema oči da vidi ni uši da čuje dok mu njegov dom čiji je ponizni sluga to ne dozvoli."
Jednostavno nemamo mi takvu tradiciju.
Ovo je zanimljivo. Ali bi vodilo ka nekakvom bezpartijskom sistemu koji bi bio najverovattnije apsolutno neodrživ.
Ma Platonovu državu bih ja kod nas uvela! :))
Šalu na stranu, ja bih uvela nešto slično francuskom sistemu, gde bi se izbornim sistemom ubila sitna gamad, a gde bi opet postojala relativna ravnoteža i približno jednaka snaga predsednika i premijera.
U Francuskoj je predsednik Bog i batina. Tek skoro su ukinuli septenant(mandat od 7 godina) ej!
Dakle nema tu neke ravnoteže loš ti je primer.
Kod ovga si u pravu.
Ne, nego sam se izrazila kako ne treba... :D Htedoh reći da bih uvela sličan izborni sistem, a veću ravnotežu između predsednika i premijera. Tek sad videh šta sam napisala. :D
Mada ne znam, ponekad pomislim da bi bio ok i čist francuski, ali pod uslovom da imamo nekog kompetentnog na mestu predsednika (a pošto nemamo onda bolje ne)
Ја сам за да вратимо Коштуницу као премијера. Овај Деда Мраз безбожник неће да посећује црквене хепенинге. Нема више ко да врти колач, сунце ти јебем.
Спрдњу на страну, глупо је говорити о најбољем уређењу, када се од пада социјализма (који се никад не би десио да исти који су нас гађали нису туткали опзицију парама) до данас, ствари које су стварно битне потискују дистракцијама типа Хаг, Косово, Младић, Хаг. Када понестане Косова и Младића, истрипује се да нема уља. Једноставно не постоје људи у овој земљи, а ни напољу, који би имали искрену жељу, па макар се и окористили, да опамете гомилу стоке и ову стару рагу врате на ноге. Џаба систем када нема операната који би њиме управљали.
Можемо ми обични смртници да серендамо по интернету о анархијама, монархијама, и осталим говнима, али једноставно нема назнака да уопште постоји тим људи, који ако не би успео, барем би се потрудио да нам свима буде боље.
Сад ово нема везе са темом, али као човека који има муда, и који би требао да буде будућност наше политичке сцене је Драган Ђилас, шта год сви ви мислили о њему. То је човек који зна која говна треба прогутати, а за која се узвраћа шамаром. То су права муда, а не псовање мајке страним плаћеницима преко ТВ Чачак.
Са овиме се апсолутно слажем, у последњих пар месеци мени се ДС гади, и не могу да их видим више, али што се Ђиласа тиче, исто мислимо.
И са дистракцијама се слажем, само што их ја видим другачије, типа "керуша Мила", "Тадићево опијање на стадиону", несташица уља итд.
Али што се тиче Хага и Младића, то сматрам јако битним, не толико због сарадње са ЕУ и њиховог притиска, него чисто из моралних разлога.
E, toooo je poenta! Koji đavo glasamo za skupštinu, kad ionako šalju uvek iste ljude i mi nemamo apsolutno nikakvog uticaja na to?
Ruski sistem je majka.
Samo sto mi nemamo coveka kao sto je Putin, niti smo u zemlji kao sto je Rusija, ali bi mozda sa jednim Putinom sve bilo reseno. Čavez bi isto to lepo sve doterao.
U ovoj temi bih želeo da čujem koji sistem vlasti i državno uređenje bi bilo najbolje za Srbiju. Počevši od kapitalizma, komunizma, monarhija, republika, teokratija, apsolutizma i tako dalje do vaših originalnih ideja i totalnih fikcija i utopija.
Dakle da ponovim, ne zanimaju me razglabanja tipa svi smo mi govna, narod je kriv, političari su krivi, za nas je svaki sistem loš i ostalo. Želeo da bih da uključite maštu i date u svom postu nekako zaokrženu celinu kao što je to zeka uradio.
Zdrav socijalizam.
Тоталитаризам.
Подићи зид око Србије.
После напунити водом да се потопе говна.
Тек онда можемо причати о новом поретку.
U ovoj temi bih želeo da čujem koji sistem vlasti i državno uređenje bi bilo najbolje za Srbiju. Počevši od kapitalizma, komunizma, monarhija, republika, teokratija, apsolutizma i tako dalje do vaših originalnih ideja i totalnih fikcija i utopija.