Зашто би био добар? Можеш ли да дефинишеш шта је то "добро"?

Konačno, jedno inteligentno pitanje... :)

Pustite ga, naštrebao sociologiju za ispit, i to kod profesora sekularno anticrkveno nastrojenog. Ali da zna bar dva značenja reči "laik", ne bi se njome toliko frljao na tu temu.

@ Valdemar

A vidim ti si štrebao moje komentare i postove kako bi saznao šta studiram i kakav je moj psihološki profil. Možda bi mogao malo bolje da koristiš svoje slobodno vreme i život, možda bi čak mogao da proučiš šta znači argumentum ad hominem i koliko je on koristan u debati, no to je ipak tvoja stvar.

Ne može se, ni uz mnogo dobre volje, reći da si se osvrtao na ono što sam ti objašnjavao o tvojoj teoriji dobra kao proizvoda religije. No ostavimo to po strani.

Oćeš da se igraš pokemona, i vidim tvoj prvi adut je Kant. E baš divno što si pomenuo njega jer on mi je omiljeni humanistički etičar koji je ceo život uložio u to da edukuje laike moralu i da pokaže da moral nije heteronoman, tj. da ne zavisi od koristi, interesa, boga ili religijskih zapovesti. Kada bi imao mali opširnije znanje o Kantu od tog internetskog koje imaš, znao bi da je Kant jedan od najvećih filozofa koji se medju prvima pobunio protiv religioznog shvatanja moralnih pojmova. Kant je govorio o autonomiji moralne svesti, o kategoričkom imerativu koji ke zasnovan u samoj individui na principima čoveštva (humanosti). Zato se njegova etika zove humanistička a ne religiozna. U svojoj knjizi "Kritika čistog uma" on je opovrgao svaku mogućnost dokaza božje egzistencije. Tek je nakon te knjige, u knjizi "Kritika praktičnog uma" govorio da bi bog trebalo da se pretpostavi kao postulat za bilo kakav viši smisao moralnog delanja, ali to nije značilo da nužno naše moralno delanje mora biti smisleno, Kant je kao protestantski vernik samo želeo da to tako bude. Kod njega moralno ponašanje pojedinca (i "dobrota" pojedinca) ne zavisi ni od kakvog boga i ni od kakve religije. Kant čak i ne pominje pojam "dobro", kod njega taj pojam nige ne postoji u značenju u kome bi ti voleo da ga vidiš. Postoji jedino pojam "dobre volje" kao uslova za delanje po kategoričkom imperativu, ali čak ni taj pojam nema nikakve veze sa religijom.

O Kjerkegoru nemam ništa da kažem. Nikad ništa od njega pročitao nisam, ali verujem da ni ti ne možeš tu nešto ozbiljno da ponudiš kako bi Kjerkegorovim stavovima potkrepio svoju tezu.

Što se Dostojevskog tiče, nije mu mesto među tvojim pokemonima, iz prostog razloga što je umetnik i što nikada nije na sistematičan način raspravljao na tu temu, a ako ikad jeste raspravljao na tu temu, to je deo njegovog umetničkog izražaja, a ne nekakva argumentacija za svrhe etičkih zaključaka.

I da, Derida sa svojom dekonstrukcijom ne nudi nikakva gotova rešenja oko morala i religije, već nudi metod i način za razumevanje teksta i pojmova u tekstu koji se provlače i koji su se provlačili kroz istoriju (samim tim i za sam pojam dobra).

P.S. nemoj laskati sebi da misliš da ja sve ovo pišem da bih tebi nešto objasnio. Video sam već nakon prvog posta da to nije moguće. Ovo ipak čitaju i neki drugi ljudi, a i meni dobro dođe da protegnem malo svoje misli. Aj pa tako...

Filantropofobe, zanima me tvoje mišljenje o ovome:

http://vukajlija.com/forum/teme/14838

@ GM

Naravno da ne mogu da definišem šta je dobro, kao ni niko u istoriji, ali mogu da ti dam svoje viđenje tog pitanja. Dobro je pojam kojim se označava jedna etička vrednost. Dobro nije apsolutna vrednost, već relativna vrednost. Zavisi od istorijsko-socijalnog-psihološkog konteksta u kome se kao pojam primenjuje. Prost primer, u različitim civilizacijama, u različitim periodima istorije, u zavisnosti od najrazličitijih okolnosti, dobro se shvata na najrazličitije moguće načine. Čak i u istim civilizacijama, dobro se od samih individua shvata na različiti način u zavisnosti od ličnih interesa i prilika. Dobro je čak nešto što je kod čoveka možda i evolucijski uslovljeno. Neki je naš praistorijski predak svakako smatrao da je drvo dobro kada se popne na njega kako ga ne bi pojela neka zverka. Tako smo i mi kao čovečanstvo, tokom vremena neke stvari koje su povoljne za zadovoljavanje našeg instinkta za očuvanje vrste, naučili da idealizujemo, apsolutizujemo i uzdižemo u nepostojeća nebesa, kako bi očuvali njihovo pozitivno dejstvo za vek i vekova, pa su tako nastali ideali dobra, pravde, otadžbine, itd. Uglavnom, iz moje perspektive, ništa od toga nije istinito. Dobro je jedino ono što nama kao pojedincima, pa zatim i kolektivu na neki način koristi. Što pre to budemo shvatili, još "dobrije" po nas.

Ok, ako me pitaš zašto ad hominem, pročitaj šta si napisao, kao komentar na moj post, u kome nisam ni bio svestan da postojiš ti na ovom svetu:

Ovde sam ja neki šta li ga znam, religiozni mračnjak, pa žalim za inkvizicijom.

Ovde sam izgleda neverovatno glup, ali ne samo ja, nego oni koji misle drugačije od tebe. Ti si sa svojim Deridom apsolutno kompetentan. Ok.

Tvoje postove nisam štrebao, o psihološkom profilu sam samo nagađao. Izvini ako sam bio grub, ali si bio malo nadobudan, znaš? Mnogo od stvari koje si napisao jednostavno nisu tačne, ali zvuče kao sa fakultetskog predavanja, uzvikuješ parole, kao, dole sholastika, živela Renesansa, ovo zastarelo, ono nije, vi ste glupi, saću ja da vam objasnim. To je jednostavno neozbiljno i ti bi to trebalo da znaš, ako nisi došao da se okolo kočoperiš, već da pričaš ozbiljno. Mislim da si ti svojim omalovažavanjem započeo taj ad hominem. Dobro, to je glupo. Da li je Kantu sloboda volje, božje postojanje i besmrtnost duše uslov za moralno delovanje ili nije? Ako jeste, ja sam u pravu, ako nije, ti si u pravu. Ostavljam mogućnost da si ipak ti u pravu, ali mislim da ipak nisi. Toliko poznatu stvar nisam morao da tražim na Internetu, imao sam filozofiju na fakultetu, jednu godinu, ali i toliko mi je dovoljno da ponešto znam. Kjerkegora neću da pominjem, pošto ga nisi čitao, a ja jesam. Što se tiče Dostojevskog, ti misliš da je samo sistematsko raspravljanje ispravno raspravljanje? Možda jedan njegov Velii Inkvizitor više govori o moralu nego tri suvoparna postmodernistička filozofa zajedno. Ali nisam ja počeo da izvlačim filozofe, nego ti. Ja bih radije pričao šta ja mislim o temi, i to bez vređanja, a ne kao što si ti počeo. Ali je tebi je bitnije eksponiranje u učenosti, to jest naučenosti. I tako… Smiri se, gordi čoveče, mir s tobom, amin, zdravo, ćao.

P. S. Ali sad vidim kako si obojen. Uzdižemo u nepostojeća nebesa. Zar tvoj omiljeni humanista Kant ne kaže i da ne možeš da opovrgneš, osim što ne možeš da dokažeš ta nebesa? Nego ti, eto, tako...

Чекај шта је онда од та два? Јел релативно, ил је оно што мом дупету годи? Ако је ово друго, шта је то што треба да ме спречи да опљачкам продавницу, јер би ми њихове паре биле од користи? Који је то рационални темељ на ком засниваш хуманост?

@ Valdemar

Pa... moram da priznam da si u pravu što se Kanta tiče u tim stvarima koje si pomenuo. Ali opet naglašavam da si zaboravio da kažeš da on polazi od čovekove AUTONOMNE ličnosti u zasnivanju moralnog fenomena i tek na kraju završava sa bogom. On bukvalno govori da moralnost ne bi imala nikakvog smisla ukoliko bog i besmrtnost ne postoje, ali čak i ako oni ne bi postojali, moralnost bi opstala jer joj je polazište u čoveku. O tome i ja želim da ti kažem, da prvo dolazi "dobro" pa tek posle religija.

Za Dostojevskog imam pravo da se ne slažem, mislim da je to samo umetnost.

A što se moje nadobudnosti tiče, to je samo prazno i glupavo kurčenje na internetu. Vaistinu nisam takav i nije bilo iz zle namere. Oprosti, oh, ako srca imaš. Mada, da si odmah počeo da odgovaraš na postove, možda i ne bismo imali nesporazum....

@ GM

Vrlo je relativno ono što bilo čijem dupetu godi.

Валдемаре, јасно је мени то. Не постављам ова питања зато што не знам одговор. И хвала ти за оне покемоне. Смејем се цео дан.
Рајко, мало ми смешно кад видим да Кришнамурти сере по религији.

@Filantropofob Ja volim da se pravim pametan, pa kad naletim na obrazovanog, uplašim se, pa postanem nesiguran, hahaha! Peace, man!

Zašto? :)

Па јебига сада, немој опет избегавати питање. Рецимо да мојој гузи то годи, да ли то онда значи да је крађа ОК са моралног становишта?

Па због Светског Учитеља, и целе приче око тога како је постао познат. Мало делује лицемерно.

Čekaj, jel' pričamo o istom čoveku?
U.G., ne Jiddu.

Ау да то је онај други. Која испала:)
Свеједно, и Уги је имао своје мистичне моменте.

@ GM

Krađa po sebi uopšte nije loša, ali nije ok sa moralnog stanovišta jer moralno stanovište podrazumeva zajednicu ljudi a ne samo tebe kao samostalnog pojedinca. Moral = zajednica pojedinaca.

Ti si čovek. Imaš svest i živiš u zajednici sa drugi ljudima. Svešću umeš da prepoznaš interese drugih ljudi sa kojima u zajednici živiš. Shvataš da, ukoliko ukradeš, prekršićeš moralne ili zakonske kodekse koji štite interese pojedinaca u zajednici. Dakle, ne kradeš da ne bi bio moralno ili krivično osuđen od okuženja. Ako te niko ne vidi, a ti ukradeš, tu ima nečeg nemoralnog, jer ti si prekršio moralni kodeks iako te niko nije video, ali ipak tu suštinski nema ničeg lošeg u tvom postupku. Prosto ki pasuljče.

@ Valdemar,

sad već sereš, šta ja imam da se plašim. Lepo sam ti objasnio i detaljno obrazložio da je ovo:

takva jedna proizvoljna glupost posle koje jedva da si ostao živ i koju nećeš da priznaš samo iz neke svoje tvrdoglavosti pa vrdaš tamo vamo s Kantom i pokemonima. Nisi ti obrazovan za ovu temu, ti si laik. Bio sam dobar da ti dam argumente i pojasnim stvar, shvati ili ne... ono... jebe mi se...