Nema tu nikakvog optuživanja niti ima smisla, nisu tekovine modernog doba loše same po sebi već njihova interakcija sa našim mentalnim sklopom. Čovek teži da mu bude lakše, međutim ako sve što mu treba stiče bez muke izgubi mnoge dobre crte karaktera kao što su upornost, ambicija, želje... gubitak želje je ono što nas čini depresivnim a ne neki tamo harpovi.
Danas ljudi pretežno žele male stvari koje nam se plasiraju kao velike, i to nije ništa drugo nego fasada, varalica koju daješ detetu da te ne smara umesto da ga učiš da hoda i govori. A koja kuća se dobro provela sa lepom fasadom ako je temelj na klizištu?
Pa to i pričam, moraju ljudi da promene mentalni sklop, da shvate kako i zašto se vaspitavaju deca. Nisu deca kriva što su govna, niti roditelji što su oni usrali svoju decu ili su i sami usrani od strane svojih roditelja. Problem je što je ljudska psiha ograničena, i roditeljska i dečija. Niko ne može savršeno da vaspita svoje dete jer uvek ima manjak znanja, volje, vremena, ili jednostavno neće da bude previše grub, ili je previše mlitav i popustljiv. Dok sa druge strane moraš da shvatiš da deca nisu glina koju možeš da oblikuješ kako hoćeš, koliko god uticao na njih, imaju ona svoj um i druge uticaje, ne možeš da ih držiš u podrumu i misliš kako su dobro vaspitani, jer onda su vaspitani po tvojem standardu za tvoj podrum i nikad nećeš moći da znaš da li su ok ispali dok ne stupe u stvaran svet bez tvog uticaja i pomaganja. Društvo i svet dobijaju ljude vaspitane po meri sveta. Sve je to povezano, ne možeš da praviš neku robotsku decu koja su programirana dobro i očekivati da uspeju da urade nešto u svetu za koji nisu pravljeni.
Slažem se da nam se neke stvari serviraju kao velike, a zapravo su nevažne sitnice, ali to za to nije krivo društvo ili ljudi koji serviraju takve stvari ili same te stvari, nego ljudi koji ne shvataju da su to gluposti.
iko ne može savršeno da vaspita svoje dete jer uvek ima manjak znanja, volje, vremena, ili jednostavno neće da bude previše grub, ili je previše mlitav i popustljiv. Dok sa druge strane moraš da shvatiš da deca nisu glina koju možeš da oblikuješ kako hoćeš, koliko god uticao na njih, imaju ona svoj um i druge uticaje, ne možeš da ih držiš u podrumu i misliš kako su dobro vaspitani, jer onda su vaspitani po tvojem standardu za tvoj podrum i nikad nećeš moći da znaš da li su ok ispali dok ne stupe u stvaran svet bez tvog uticaja i pomaganja.
Bože svašta, pravljenje robota nije vaspitanje, to je sistematsko uništavanje psihe i to niko nije ni pominjao. Nije valjda da nikad nisi upoznao jednog najobičnijeg čestitog čoveka kojeg prijatelji vole, poštuju i nemaju problema da se oslone na njega a čiji otac je takođe bio takav i preneo mu je svoju moralnu osnovu na koju je on posle preneo svoje individualne kvalitete.
Ono, različiti su ali obojica su raja do jaja, i za posao i za zajebanciju, velika je stvar kad znaš da čoveku smeš da okreneš leđa (bez pederske konotacije).
Društvo i svet dobijaju ljude vaspitane po meri sveta
I to je baš ono što trenutno ne sme da se dozvoli, a nema načina to da sprečiš i to je ono što smrdi u čitavoj stvari.
za to nije krivo društvo ili ljudi koji serviraju takve stvari ili same te stvari, nego ljudi koji ne shvataju da su to gluposti.
Ne možeš ti to da shvatiš sam od sebe, evo ovde mogu malo i na sebe da se pozovem. Moglo bi se reći da je otac imao jako dominantan uticaj na mene u detinjstvu, verovao sam mu mnogo više nego onom što vidim na televiziji (koju opet nisam smao da gledam do besvesti kao današnja deca), internet nije bio ni u najavi. Posledica toga je da je imao ko da mi kaže da je posedovanje zlatnih felni na svom novom bmw-u živa glupost a da nisam imao trista živih i neživih ljudi oko sebe da mi kevću suprotno.
Bože svašta, pravljenje robota nije vaspitanje, to je sistematsko uništavanje psihe i to niko nije ni pominjao. Nije valjda da nikad nisi upoznao jednog običnog čestitog čoveka od poverenja čiji otac je takođe bio takav i preneo mu je svoju moralnu osnovu na koju je on posle preneo svoje individualne kvalitete.
Pa po tvojim postovima zvuči kao da postoji jedan određen način na koji ljudi moraju biti vaspitana da bi bili dobri. A da, upoznao sam takve ljude, a upoznao sam i ljudi koji su iz inata prema roditeljima koji su bili stoka, ispali dobri i obrnuto.
I to je baš ono što ne sme da se dozvoli, a nema načina to da sprečiš i to je ono što smrdi u čitavoj stvari.
A ko si ti da odlučiš šta je dobro i šta je svetu potrebno?
Ne možeš ti to da shvatiš sam od sebe, evo ovde mogu malo i na sebe da se pozovem. Moglo bi se reći da je otac imao jako dominantan uticaj an mene u detinjstvu, verovao sam mu mnogo više nego onom što vidim na televiziji (koju opet nisam smao da gledam do besvesti kao današnja deca), internet nije bio ni u najavi. Posledica toga je da je imao ko da mi kaže da je posedovanje zlatnih felni na svom novom bmw-u živa glupost a da nisam imao trista živih i neživih ljudi oko sebe da mi kevću suprotno.
Na mene nije imao dominantan uticaj, doduše, roditelji jesu imali generalno pozitivan uticaj na mene, ali negde do pred kraj osnovne škole, a onda sam u srednjoj školi uz internet i promenu društva jako promenio pogled na svet i ljude. Koristio sam sve što su me roditelji naučili, ali sam preispitao sve to i prilagođavao i menjao neke stvari, neke potpuno suprotno od onoga što su me naučili, a nešto samo delimično. Ne sme se dozvoliti da roditelji budu dominantan uticaj na decu, jer roditelji su isuviše subjektivni i sami podložni raznim lošim uticajima sa strane. I svako može da postane roditelj, što smatram da nije u radu, jer postoje ljudi koji stvarno nisu za roditelje. (i malo me plaši što ovo zvuči baš fašistički, ali tako je).
A ko si ti da odlučiš šta je dobro i šta je svetu potrebno?
Ja sam onaj koji ne želi da snabde svet još jednim pederom i jajarom sve i da će sutra smak sveta ako to ne uradim, zvuči fašistički ali tako je. A zna se šta je peder i jajara, i nijedna doza diskusije na temu dobra, zla i komparativnog morala još nije takvog učinila pristojnim ljudskim bićem.
a onda sam u srednjoj školi uz internet i promenu društva jako promenio pogled na svet i ljude.
Naravno, to se većini desi u tom periodu, ako preskočiš iz ko zna kojeg razloga nikad ne možeš da se razviješ kao ličnost. Nisi klon ali nisi ni kompletan, nije malo ni takvih. Neki to nazivaju 'period cinizma' kod natprosečno inteligentnih jer ti se pod obavezno čini da je sve sranje, ništa nema smisla i kako su svi oko tebe blago retardirani. To je kritičan period i ako u njemu ne zauzmeš neki pravac i izvučeš se, taj cinizam će da te uguši kad-tad.
Pa sve i jeste sranje, ništa nije bog zna šta. Jednom sam u rodnoj grudi rekao na nekoj sahrani "Kakav je ovo apsurd, ne može se otići na onaj svijet bez para(misleći na davanje para popovima i plaćanje ručka svim koji su bili prisutni", svi me gledaju, a jedna žena govori smijući se "Nisi ti ovde proveo previše vremena", šta god sa tim mislila. Da ostanem zatucan, da sve gutan i vjerujem što mi se kaže. Pa, to je najgore.
Recimo, mene majka nikada nije pitala koju sam ocjenu dobio, nego jesam li nešto naučio. Roditelji, velika većina imaju pogrešan pristup odgajanju potomaka, jebiga.
Roditelji, velika većina imaju pogrešan pristup odgajanju potomaka, jebiga.
Svejedno, ali odgovorno tvrdim da će i najgori roditelj bolji posao da napravi od Velje, Ivana Ivanovića, Ere Ojdanića i Seke Aleksić ako se imalo potrudi ali ni na to ga čak niko ni ne goni ovih dana. Čak ni učitelj ne sme više da ti kaže da ti je dete nevaspitano.
Ima još nešto što sam zapazio, dok ne pređeš pedesetu najčešće nisi ni svestan koliko ustvari ličiš na svoje roditelje, sitni gestovi, neka razmišljanja, čak i izgled u dosta slučajeva. Nekako povučeš, krv ipak nije voda.
Глобализам је кул. Удавајте се за богаташе, будите простаци који ће за једно вече да потроше 100 евра на сплаву, а сутра идите код деде да му отмете пензију! Модерни медији нам на жалост сервирају превише тога, а пошто су људи већином перната живина без перја, увек се одлуче за оно најгоре. То је та глобализација коју смо добили. Она свакако има својих предности, али кад би се те предности откриле малом човеку, пропали би многи са Форбсове листе најбогатијих људи, 500 милиона непријављених Кинеза би остало без посла и изашло би на видело ко је извршио приватизацију У СЛОВАЧКОЈ!!1
Da zna se šta je jajara. Svetu su potrebne jajare da bismo mogli da odredimo šta nije jajara. Ako bismo nekim čudom uspeli da sprovedemo tvoj plan Grujane, svet bi upravo postao pun robota koji MISLE da su dobro vaspitani i da je sve savršeno, dok je zapravo sve sranje.
Naravno, to se većini desi u tom periodu, ako preskočiš iz ko zna kojeg razloga nikad ne možeš da se razviješ kao ličnost. Nisi klon ali nisi ni kompletan, nije malo ni takvih. Neki to nazivaju 'period cinizma' kod natprosečno inteligentnih jer ti se pod obavezno čini da je sve sranje, ništa nema smisla i kako su svi oko tebe blago retardirani. To je kritičan period i ako u njemu ne zauzmeš neki pravac i izvučeš se, taj cinizam će da te uguši kad-tad.
Ali vaspitanjem OTAC DOMINUS ET DEUS upravo dolazimo do toga da niko ne bi došao u fazu cinizma, to je problem. Više uticaja je uvek dobro, čak i kada se razvodni neka loša stvar, ja sam optimističan iako zvučim cinično i pesimistično, optimističan sam da će se vremenom iskristalisati neki ljudi i neke ideje iz mnoštva dobrih i loših uticaja.
Grujane, svet bi upravo postao pun robota koji MISLE da su dobro vaspitani i da je sve savšreno, dok je zapravo sve sranje.
Ti prizori budućnosti iz knjiga koji nas najviše plaše upravo su produkt smera u kojem sad idemo a ne onog koji smo odbacili kao bušne pelene. Čak i da su stare metode stvarale robote, a to je u bilo kojoj količini od uticaja moguće samo uz pomoć neke jake ideologije sa strane... ipak mi se nekako više sviđa svet robota koji misle da su dobro vaspitani od sveta robota koji misle da nisu roboti.
optimističan sam da će se vremenom iskristalisati neki ljudi i neke ideje iz mnoštva dobrih i loših uticaja.
E oće mojega, elegantno smo odbacili sve prirodne kočnice da ne odemo u kurac a ništa nismo postavili na njihovo mesto... a najverovatnije ni nećemo jer se nikom ne isplati.
Svejedno, ali odgovorno tvrdim da će i najgori roditelj bolji posao da napravi od Velje, Ivana Ivanovića, Ere Ojdanića i Seke Aleksić ako se imalo potrudi ali ni na to ga čak niko ni ne goni ovih dana. Čak ni učitelj ne sme više da ti kaže da ti je dete nevaspitano.
Zašto misliš da dete pristupom internetu i knjigama i TV-u ima pristup samo Eri i Seki? Ima pristup i filozofima i hiljadama i hiljadama video klipova, dokumentaraca, knjiga, naučnih radova, muzike i umestnosti. Ako uskratiš slobodu na internetu deci, uskraćuješ ih za mnoštvo potencijalno dobrih stvari. Deci je potrebno samo neko osnovno, što bi se u informatičkom kontekstu reklo, neko Kernel vaspitanje, ostalo je na medijima, društvu, internetu, obrazovanju itd.
Ima još nešto što sam zapazio, dok ne pređeš pedesetu najčešće nisi ni svestan koliko ustvari ličiš na svoje roditelje, sitni gestovi, neka razmišljanja, čak i izgled u dosta slučajeva. Nekako povučeš, krv ipak nije voda.
Dobro je dok si svestan toga i znaš šta je od toga loše, a šta dobro, da ne bi ponovio iste greške kao oni.
Ti prizori budućnosti iz knjiga koji nas najviše plaše upravo su produkt smera u kojem sad idemo a ne onog koji smo odbacili kao bušne pelene.
Pa i ne mogu prizori budućnosti da budu produkt nečega što nije ono u čemu se sad nalazimo i čemu idemo, jer se nalaze u istom sistemu. A sa razlogom i treba da se plašimo robotskog društva. Zato sam i protiv uskog vaspitanja i nekog standarda po kojem treba da se živi.
E oće mojega, elegantno smo odbacili sve prirodne kočnice da ne odemo u kurac a ništa nismo postavili na njihovo mesto... a najverovatnije ni nećemo jer se nikom ne isplati.
Ne znam, i dalje se držim svog optimizma. Da tako kao ti svi gledaju, retko bi bilo nekog značajnijeg napretka i skokova u društvu. Da nije bilo odbacivanja kočnica, onda bi ljudi ostali u pećinama jer pobogu nešto se moglo promeniti ako izađemo napolje, može da nas ubije mamut recimo. Ili kad su napravili Ford Model T, da je neko rekao da je 30 na sat dovoljno jer ako ideš 60 možeš da pogineš. Potrebno je odbaciti kočnice da bi se napredovali, a nove kočnice uvek postaviti za korak napred, a ne nazad ili na mestu u kojem se nalazimo. Ukoliko su kočnice nazad, kao što na primer crkva hoće, onda se nazaduje, ukoliko su kočnice na sadašnjem stanju, onda nema napretka.
EDIT: Vidim da si promenio malo post. Evo novi
Ti prizori budućnosti iz knjiga koji nas najviše plaše upravo su produkt smera u kojem sad idemo a ne onog koji smo odbacili kao bušne pelene. Čak i da su stare metode stvarale robote, a to je u bilo kojoj količini od uticaja moguće samo uz pomoć neke jake ideologije sa strane... ipak mi se nekako više sviđa svet robota koji misle da su dobro vaspitani od sveta robota koji misle da nisu roboti.
Ne, potrebno je vaspitati ljude tako da postanu svesni da su roboti i da pokušaju to da promene, a ne stvoriti robote koji misle da su dobro vaspitani, ili ove koji misle da nisu roboti.
Ako uskratiš slobodu na internetu deci, uskraćuješ ih za mnoštvo potencijalno dobrih stvari. Deci je potrebno samo neko osnovno, što bi se u informatičkom kontekstu reklo, neko Kernel vaspitanje, ostalo je na medijima, društvu, internetu, obrazovanju itd.
Stvar je proporcije i upečatljivosti informacije, mislim da je procenat posećenosti informacija od vrednosti čak i mnogo puta manji od procenta onih koji te informacije mogu da iskoriste, i to je ono što pričam sve vreme. Ne možeš ti da ubaciš štene u vir i nadaš se da će da ispliva. Na kraju krajeva šanse su 50/50, il' će da ispliva il' će da se udavi, al kurac malo.
Jedan od načina da se ograniči uticaj medija u ovom trenutku je debela cenzura, a to u tom obliku ne podržavam, previše zloupotrebe. Bilo bi idealno kad bi svi štetni uticaji nestali ali to je glupost u rangu one da preko noći pobijemo sve loše ljude. I nije rešenje nekom uskratiti informacije, rešenje je naučiti ga da prepozna šta valja od svega toga, a to se danas radi slabo ili nikako. To pričam sve vreme.
Da je svaka generacija bila bar za desetinu onoliko loša koliko je to pričala generacija koja joj je prethodila, danas na svetu nikako ne bi bilo normalnih ljudi, već bi čovečanstvo činila gomila degenerisanih majmuna.
Ali uskim krugom vaspitača se ne stvaraju ljudi koji imaju sposobnot da prepoznaju šta valja u masi različitih uticaja i stvari. To je ono što ja pričam sve vreme. Bolje je imati milione budala zatupljenih mnoštvom informacija, i da iz njih ispliva stotinjak genijalaca koji su uspeli da prokljuve ono najbolje i da tih par povede društvo u napredak, nego da društvo stagnira plašeći se malo promene jer može da kratkoročno naškodi trenutnom stanju za koje smatra da je najbolje moguće.
Da nije bilo odbacivanja kočnica, onda bi ljudi ostali u pećinama jer pobogu nešto se moglo promeniti ako izađemo napolje, može da nas ubije mamut recimo. Ili kad su napravili Ford Model T, da je neko rekao da je 30 na sat dovoljno jer ako ideš 60 možeš da pogineš. Potrebno je odbaciti kočnice da bi se napredovali, a nove kočnice uvek postaviti za korak napred, a ne nazad ili na mestu u kojem se nalazimo.
Jok, i tu je napravljeno sranja i sranja, razvoj nauke nije iskontrolisan kako treba. Pogledaj uticaj na životnu sredinu, pogledaj posledice upotrebe genetskog inženjeringa i još pun kurac stvari. Ali neko je samo hteo da kukuruz donosi bolje prinose, on je želeo dobro! E nije on želeo dobro, krele je hteo da se proslavi i nije ga bilo briga za posledice, hteo je da ga pominju kao pionira nove tehnologije i samo zato što nije bilo nikog da mu kaže da ne bude kreten. Naučnika po definiciji zanima samo može li nešto da se uradi, a ne i da li to ima nekog smisla.
Ne, potrebno je vaspitati ljude tako da postanu svesni da su roboti i da pokušaju to da promene, a ne stvoriti robote koji misle da su dobro vaspitani, ili ove koji misle da nisu roboti.
Nije li jednostavnije ne napraviti robota nego ga napraviti pa posle učiti da ne bude robot? Moral nije stega, moral je skup uputstava i smernica koje nije teško poštovati, i pritom ne mislim na gluposti tipa da li si ili nisi poželeo dobar dan. Dosta stvari se menjalo vremenom ali baza je ostala ista i to je ono što vredi, ako imaš osnove empatije i makar trunku obzira ne možeš mnogo da pogrešiš, a to su baš one strane koje pokušavaju hirurški da nam odstrane. Čovek je društveno biće i najbolje funkcioniše u sklopu s drugima, a za to je potrebno da te bar zanima kako se taj drugi oseća. Moderno društvo te uči samo da prepoznaš oće li ona s druge strane stola da je karaš ili ne (na šta ne gledam kao na bilo kakvu vrstu nemorala samo po sebi, kurva koja pazi bolesnog oca kad se vrati s posla je visoko moralna ličnost, ona koju zabole da se cima nije).
Nema tu nikakvog optuživanja niti ima smisla, nisu tekovine modernog doba loše same po sebi već njihova interakcija sa našim mentalnim sklopom. Čovek teži da mu bude lakše, međutim ako sve što mu treba stiče bez muke izgubi mnoge dobre crte karaktera kao što su upornost, ambicija, želje... gubitak želje je ono što nas čini depresivnim a ne neki tamo harpovi.
Danas ljudi pretežno žele male stvari koje nam se plasiraju kao velike, i to nije ništa drugo nego fasada, varalica koju daješ detetu da te ne smara umesto da ga učiš da hoda i govori. A koja kuća se dobro provela sa lepom fasadom ako je temelj na klizištu?
Pa to i pričam, moraju ljudi da promene mentalni sklop, da shvate kako i zašto se vaspitavaju deca. Nisu deca kriva što su govna, niti roditelji što su oni usrali svoju decu ili su i sami usrani od strane svojih roditelja. Problem je što je ljudska psiha ograničena, i roditeljska i dečija. Niko ne može savršeno da vaspita svoje dete jer uvek ima manjak znanja, volje, vremena, ili jednostavno neće da bude previše grub, ili je previše mlitav i popustljiv. Dok sa druge strane moraš da shvatiš da deca nisu glina koju možeš da oblikuješ kako hoćeš, koliko god uticao na njih, imaju ona svoj um i druge uticaje, ne možeš da ih držiš u podrumu i misliš kako su dobro vaspitani, jer onda su vaspitani po tvojem standardu za tvoj podrum i nikad nećeš moći da znaš da li su ok ispali dok ne stupe u stvaran svet bez tvog uticaja i pomaganja. Društvo i svet dobijaju ljude vaspitane po meri sveta. Sve je to povezano, ne možeš da praviš neku robotsku decu koja su programirana dobro i očekivati da uspeju da urade nešto u svetu za koji nisu pravljeni.
Slažem se da nam se neke stvari serviraju kao velike, a zapravo su nevažne sitnice, ali to za to nije krivo društvo ili ljudi koji serviraju takve stvari ili same te stvari, nego ljudi koji ne shvataju da su to gluposti.
Bože svašta, pravljenje robota nije vaspitanje, to je sistematsko uništavanje psihe i to niko nije ni pominjao. Nije valjda da nikad nisi upoznao jednog najobičnijeg čestitog čoveka kojeg prijatelji vole, poštuju i nemaju problema da se oslone na njega a čiji otac je takođe bio takav i preneo mu je svoju moralnu osnovu na koju je on posle preneo svoje individualne kvalitete.
Ono, različiti su ali obojica su raja do jaja, i za posao i za zajebanciju, velika je stvar kad znaš da čoveku smeš da okreneš leđa (bez pederske konotacije).
I to je baš ono što trenutno ne sme da se dozvoli, a nema načina to da sprečiš i to je ono što smrdi u čitavoj stvari.
Ne možeš ti to da shvatiš sam od sebe, evo ovde mogu malo i na sebe da se pozovem. Moglo bi se reći da je otac imao jako dominantan uticaj na mene u detinjstvu, verovao sam mu mnogo više nego onom što vidim na televiziji (koju opet nisam smao da gledam do besvesti kao današnja deca), internet nije bio ni u najavi. Posledica toga je da je imao ko da mi kaže da je posedovanje zlatnih felni na svom novom bmw-u živa glupost a da nisam imao trista živih i neživih ljudi oko sebe da mi kevću suprotno.
Pa po tvojim postovima zvuči kao da postoji jedan određen način na koji ljudi moraju biti vaspitana da bi bili dobri. A da, upoznao sam takve ljude, a upoznao sam i ljudi koji su iz inata prema roditeljima koji su bili stoka, ispali dobri i obrnuto.
A ko si ti da odlučiš šta je dobro i šta je svetu potrebno?
Na mene nije imao dominantan uticaj, doduše, roditelji jesu imali generalno pozitivan uticaj na mene, ali negde do pred kraj osnovne škole, a onda sam u srednjoj školi uz internet i promenu društva jako promenio pogled na svet i ljude. Koristio sam sve što su me roditelji naučili, ali sam preispitao sve to i prilagođavao i menjao neke stvari, neke potpuno suprotno od onoga što su me naučili, a nešto samo delimično. Ne sme se dozvoliti da roditelji budu dominantan uticaj na decu, jer roditelji su isuviše subjektivni i sami podložni raznim lošim uticajima sa strane. I svako može da postane roditelj, što smatram da nije u radu, jer postoje ljudi koji stvarno nisu za roditelje. (i malo me plaši što ovo zvuči baš fašistički, ali tako je).
Mnogi roditelji nemaju kritičko mišljenje, zašto, ne znam, mnogo loše.
Ja sam onaj koji ne želi da snabde svet još jednim pederom i jajarom sve i da će sutra smak sveta ako to ne uradim, zvuči fašistički ali tako je. A zna se šta je peder i jajara, i nijedna doza diskusije na temu dobra, zla i komparativnog morala još nije takvog učinila pristojnim ljudskim bićem.
Naravno, to se većini desi u tom periodu, ako preskočiš iz ko zna kojeg razloga nikad ne možeš da se razviješ kao ličnost. Nisi klon ali nisi ni kompletan, nije malo ni takvih. Neki to nazivaju 'period cinizma' kod natprosečno inteligentnih jer ti se pod obavezno čini da je sve sranje, ništa nema smisla i kako su svi oko tebe blago retardirani. To je kritičan period i ako u njemu ne zauzmeš neki pravac i izvučeš se, taj cinizam će da te uguši kad-tad.
Ili postaneš filozof cinik.
Pa sve i jeste sranje, ništa nije bog zna šta. Jednom sam u rodnoj grudi rekao na nekoj sahrani "Kakav je ovo apsurd, ne može se otići na onaj svijet bez para(misleći na davanje para popovima i plaćanje ručka svim koji su bili prisutni", svi me gledaju, a jedna žena govori smijući se "Nisi ti ovde proveo previše vremena", šta god sa tim mislila. Da ostanem zatucan, da sve gutan i vjerujem što mi se kaže. Pa, to je najgore.
Recimo, mene majka nikada nije pitala koju sam ocjenu dobio, nego jesam li nešto naučio. Roditelji, velika većina imaju pogrešan pristup odgajanju potomaka, jebiga.
Jes vala, puni ih forumi boktemazo :)
Svejedno, ali odgovorno tvrdim da će i najgori roditelj bolji posao da napravi od Velje, Ivana Ivanovića, Ere Ojdanića i Seke Aleksić ako se imalo potrudi ali ni na to ga čak niko ni ne goni ovih dana. Čak ni učitelj ne sme više da ti kaže da ti je dete nevaspitano.
Ima još nešto što sam zapazio, dok ne pređeš pedesetu najčešće nisi ni svestan koliko ustvari ličiš na svoje roditelje, sitni gestovi, neka razmišljanja, čak i izgled u dosta slučajeva. Nekako povučeš, krv ipak nije voda.
Čisto sumnjam da filozofi cinici idu po forumima :)
Глобализам је кул. Удавајте се за богаташе, будите простаци који ће за једно вече да потроше 100 евра на сплаву, а сутра идите код деде да му отмете пензију! Модерни медији нам на жалост сервирају превише тога, а пошто су људи већином перната живина без перја, увек се одлуче за оно најгоре. То је та глобализација коју смо добили. Она свакако има својих предности, али кад би се те предности откриле малом човеку, пропали би многи са Форбсове листе најбогатијих људи, 500 милиона непријављених Кинеза би остало без посла и изашло би на видело ко је извршио приватизацију У СЛОВАЧКОЈ!!1
Da zna se šta je jajara. Svetu su potrebne jajare da bismo mogli da odredimo šta nije jajara. Ako bismo nekim čudom uspeli da sprovedemo tvoj plan Grujane, svet bi upravo postao pun robota koji MISLE da su dobro vaspitani i da je sve savršeno, dok je zapravo sve sranje.
Ali vaspitanjem OTAC DOMINUS ET DEUS upravo dolazimo do toga da niko ne bi došao u fazu cinizma, to je problem. Više uticaja je uvek dobro, čak i kada se razvodni neka loša stvar, ja sam optimističan iako zvučim cinično i pesimistično, optimističan sam da će se vremenom iskristalisati neki ljudi i neke ideje iz mnoštva dobrih i loših uticaja.
Ti prizori budućnosti iz knjiga koji nas najviše plaše upravo su produkt smera u kojem sad idemo a ne onog koji smo odbacili kao bušne pelene. Čak i da su stare metode stvarale robote, a to je u bilo kojoj količini od uticaja moguće samo uz pomoć neke jake ideologije sa strane... ipak mi se nekako više sviđa svet robota koji misle da su dobro vaspitani od sveta robota koji misle da nisu roboti.
E oće mojega, elegantno smo odbacili sve prirodne kočnice da ne odemo u kurac a ništa nismo postavili na njihovo mesto... a najverovatnije ni nećemo jer se nikom ne isplati.
Zašto misliš da dete pristupom internetu i knjigama i TV-u ima pristup samo Eri i Seki? Ima pristup i filozofima i hiljadama i hiljadama video klipova, dokumentaraca, knjiga, naučnih radova, muzike i umestnosti. Ako uskratiš slobodu na internetu deci, uskraćuješ ih za mnoštvo potencijalno dobrih stvari. Deci je potrebno samo neko osnovno, što bi se u informatičkom kontekstu reklo, neko Kernel vaspitanje, ostalo je na medijima, društvu, internetu, obrazovanju itd.
Dobro je dok si svestan toga i znaš šta je od toga loše, a šta dobro, da ne bi ponovio iste greške kao oni.
Pa i ne mogu prizori budućnosti da budu produkt nečega što nije ono u čemu se sad nalazimo i čemu idemo, jer se nalaze u istom sistemu. A sa razlogom i treba da se plašimo robotskog društva. Zato sam i protiv uskog vaspitanja i nekog standarda po kojem treba da se živi.
Ne znam, i dalje se držim svog optimizma. Da tako kao ti svi gledaju, retko bi bilo nekog značajnijeg napretka i skokova u društvu. Da nije bilo odbacivanja kočnica, onda bi ljudi ostali u pećinama jer pobogu nešto se moglo promeniti ako izađemo napolje, može da nas ubije mamut recimo. Ili kad su napravili Ford Model T, da je neko rekao da je 30 na sat dovoljno jer ako ideš 60 možeš da pogineš. Potrebno je odbaciti kočnice da bi se napredovali, a nove kočnice uvek postaviti za korak napred, a ne nazad ili na mestu u kojem se nalazimo. Ukoliko su kočnice nazad, kao što na primer crkva hoće, onda se nazaduje, ukoliko su kočnice na sadašnjem stanju, onda nema napretka.
EDIT: Vidim da si promenio malo post. Evo novi
Ne, potrebno je vaspitati ljude tako da postanu svesni da su roboti i da pokušaju to da promene, a ne stvoriti robote koji misle da su dobro vaspitani, ili ove koji misle da nisu roboti.
Stvar je proporcije i upečatljivosti informacije, mislim da je procenat posećenosti informacija od vrednosti čak i mnogo puta manji od procenta onih koji te informacije mogu da iskoriste, i to je ono što pričam sve vreme. Ne možeš ti da ubaciš štene u vir i nadaš se da će da ispliva. Na kraju krajeva šanse su 50/50, il' će da ispliva il' će da se udavi, al kurac malo.
Jedan od načina da se ograniči uticaj medija u ovom trenutku je debela cenzura, a to u tom obliku ne podržavam, previše zloupotrebe. Bilo bi idealno kad bi svi štetni uticaji nestali ali to je glupost u rangu one da preko noći pobijemo sve loše ljude. I nije rešenje nekom uskratiti informacije, rešenje je naučiti ga da prepozna šta valja od svega toga, a to se danas radi slabo ili nikako. To pričam sve vreme.
Da je svaka generacija bila bar za desetinu onoliko loša koliko je to pričala generacija koja joj je prethodila, danas na svetu nikako ne bi bilo normalnih ljudi, već bi čovečanstvo činila gomila degenerisanih majmuna.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=589489931072548&set=a.589489901072551.1073741845.142835299071349&type=3&theater
Ali uskim krugom vaspitača se ne stvaraju ljudi koji imaju sposobnot da prepoznaju šta valja u masi različitih uticaja i stvari. To je ono što ja pričam sve vreme. Bolje je imati milione budala zatupljenih mnoštvom informacija, i da iz njih ispliva stotinjak genijalaca koji su uspeli da prokljuve ono najbolje i da tih par povede društvo u napredak, nego da društvo stagnira plašeći se malo promene jer može da kratkoročno naškodi trenutnom stanju za koje smatra da je najbolje moguće.
Jok, i tu je napravljeno sranja i sranja, razvoj nauke nije iskontrolisan kako treba. Pogledaj uticaj na životnu sredinu, pogledaj posledice upotrebe genetskog inženjeringa i još pun kurac stvari. Ali neko je samo hteo da kukuruz donosi bolje prinose, on je želeo dobro! E nije on želeo dobro, krele je hteo da se proslavi i nije ga bilo briga za posledice, hteo je da ga pominju kao pionira nove tehnologije i samo zato što nije bilo nikog da mu kaže da ne bude kreten. Naučnika po definiciji zanima samo može li nešto da se uradi, a ne i da li to ima nekog smisla.
Nije li jednostavnije ne napraviti robota nego ga napraviti pa posle učiti da ne bude robot? Moral nije stega, moral je skup uputstava i smernica koje nije teško poštovati, i pritom ne mislim na gluposti tipa da li si ili nisi poželeo dobar dan. Dosta stvari se menjalo vremenom ali baza je ostala ista i to je ono što vredi, ako imaš osnove empatije i makar trunku obzira ne možeš mnogo da pogrešiš, a to su baš one strane koje pokušavaju hirurški da nam odstrane. Čovek je društveno biće i najbolje funkcioniše u sklopu s drugima, a za to je potrebno da te bar zanima kako se taj drugi oseća. Moderno društvo te uči samo da prepoznaš oće li ona s druge strane stola da je karaš ili ne (na šta ne gledam kao na bilo kakvu vrstu nemorala samo po sebi, kurva koja pazi bolesnog oca kad se vrati s posla je visoko moralna ličnost, ona koju zabole da se cima nije).